U Srbiji novoobolelih 467, a preminulo još osam osoba

Od posledica KOVID-19 preminulo je još osam pacijenata.

Na respiratorima u bolnicama širom Srbije nalazi se 169 pacijenata.

U Srbiji je od početka pandemije korona virus potvrđen kod 23.730 osoba, od čijih su posledica preminula 534 pacijenta. Ove podatke iznela je zamenica direktora Instituta “Batut” dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za medije u Palati Srbija.

Ukupan broj zdravstvenih radnika koji su zaraženi virusom korona je 690. Od toga broja, njih 72 je hospitalizovano.

„Danas je zabeležen do sada najveći broj laboratorijski potrvđenih slučajeva kovid 19 - 467, međutim neki durgi pokazatelji ukazuju da ima mesta za blagi optimizam“, izjavila je dr Darija Kisić Tepavčević i dodala da je Beograd i dalje najveće žarište, a da je u poslednjih 24 dana najveća stopa oboljevanja u Kragujevcu.

Ona je prenela da je u Srbiji u poslednja 24 sata testirano 10.381 osoba, od kojih je 467 pozitivno na virus, a da je preminulo još 8 osoba, ukupno 534.

Navela je i da je ukupan broj hospitazizovanih 4.568 osoba, od kojih je 169 na respiratoru.

Dodala je da je prosečna starost preminuloh u posleđna 24 sata 69,75 godina, kao i da je reč o šest muškaraca i dve žene.

“Danas je zabeležen do sada najveći broj potvrđenih slučajeva, međutim neki durgi pokazatelji ukazuju da imamo mesta za blagi optimizam - poslednjih dana se smanjuje broj osoba čija klinička slika zahteva hospitalizaciju i smanjuje se ukupan broj pregleda u kovid ambulantama”, rekla je Kisić Tepavčević.

Primera radi, navela je da je u poslednja 24 sata u Beogradu u kovid ambulantama obavljeno nešto manje od 2.000 pregleda, dok je prosek u prethodnim danima bio 2.700 pregleda.

Navela je da je Beograd i dalje najveće žarište kada je u pitanju apsolutan broj potvrđenih slučajeva, danas je drugi Kragujevac, a treći Novi Sad.

“Danas je najviša stopa oboljevanja u Kragujevcu”, dodala je Kisić Tepavčević.

On je navela i da su značajna žarišta Šabac i Kraljevo u kojima se intenzivno srati epidemiološka situacija, a lokalni krizni štabovi po potreni donose ili koriguju odluke u cilju suzbijanja širenja epidemije.

Kada se smanjuje broj osoba na respiratorima to znači da imamo manji broj životno ugroženih, što je dobro, istakao je danas infektolog Mijomir Pelemiš.



On je objasnio da postoje osobe koje su zbog težine oboljenja na respiratoru, ali ima i onih koji primaju kiseonik preko sonde, onih koji primaju kiseonik preko maske.



“To pokazuje da struka pazi detaljno i leči pravilno bolesnike. Ne žure da ih stave na respiratore. Prerano stavljanje na respirator može da nanese štetu. Kada morate stavljate na respiratoru”, objasnio je on.



Pomoćnica direktora Instituta “Batut” dr Darija Kisić-Tepavčević najavila je da će se raditi na tome da se dobije detaljniji broj o pacijentima na respiratorima.



“Kada imate više dana stabilan broj na respiratorima to može da znači da je jedan deo pacijenata umro, a drugi zauzeo njihova mesta, ili da imamo nepromenjen broj istih pacijenata. Zbog toga je važno da se detaljno prati taj broj”, objasnila je ona.



Upitana da li se razmatra uvođenje karantina za osobe koje dolaze iz određenih zemalja, Kisić Tepavčević je kazala da će se i to razmatrati.



“Sigurno je da ta razmena ljudi iz različitih regiona uvek predstavlja pretnju kada se radi o pandemijskoj bolesti. Gledamo koje su najoptimalniji obrasci reagovanja”, kazala je ona.



Na pitanje šta govori i koliko je ozbiljan podatak da je u Novom Pazaru, gradu od oko 80.000 stanovnika, od početka epidemije preminula 81 osoba, dr Kisić Tepavčcević je rekla da to pokazuje da je tamo bilo najveće opterećenje umiranja u našoj zemlji.



“Novi Pazar i taj region je region sa najvećom stopom mortaliteta i letaliteta, što su podaci koji su merilo rizika umiranja, težine kliničke slike i pravovremene terapije, kao i adekvatnosti reagovanja”, rekla je ona.

Zamenik Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da nema nove strategije u borbi protiv virusa korona i dodala da je strategija u čitavom svetu ista i bazira se na dobro poznatim preventivnim merama - nošenje maski, držanje fizičke distance i pranje ruku.



"Ukoliko u vašoj porodici postoji jedan član koji se ne pridržava preventivnih mera kada izađe iz kuće, to onda znači da vi ne možete ni svoju porodicu da zaštite od infekcije, a kada posmatramo na nacionalnom nivou to je onda još teže", rekla je Kisić na konferenciji za medije.



Dodala je da strageija može biti obavezujuća ili preporučena, ali da se na kraju svodi na jedno te isto, odnosno, na preventivne mere.



Kisić je istakla i da ne može da razume da naša lična želja da ostanemo zdravi nije jača od zakona, pravilnika ili bilo kakvih odluka.



Upitana o vremenu testiranja i saopštavanja podataka, Kisić je objasnila da je ubacivanje podataka u bazu jedan složen postupak u kojem učestvuje više od 200 zdravstvenih ustanova - kovid bolnica, ambulante, domovi zdravlja i Institut "Batut" i dodala da kojom će brzinom podaci biti objavljeni zavisi od ažurnosti osoba koje ih unose u bazu.



"Mi objavljujemo rezultate u 15 časova, a oni su dobijeni iz svih tih punktova koji vrše uzrokovanje, a često se razlikuju ti podaci od onih na lokalnom nivou, jer oni i nakon 15 časova unose podatke", objasnila je Kisić.