U Srbiji artritis muči 60.000 ljudi

Reumatolog Predrag Ostojić sa Instituta za radiologiju Srbije naglasio je da je rano otkrivanje hroničnih artritisa od presudnog značaja za lečenje bolesti koje su, kako je rekao, u prve dve godine najagresivnije i najdestruktivnije po zglobove.



''Važno je da se dijagnoza postavi u prva tri meseca od pojave prvih tegoba. Ako tada počne lečenje pacijenti uz adekvatnu terapiju mogu potpuno normalno da žive, ali ako se kasni, oštećenja mogu biti trajna'', upozorio je Ostojić.



Kako je rekao, posle 10 godina neadekvatnog lečenja hroničnih artritisa oko 50 odsto pacijenata postaju trajno radno nesposobni, dok se kod onih koji još uvek mogu da rade produktivnost smanjuje za oko 25 odsto.



Ostojić je ukazao da se oboleli od HAR-a suočavaju i sa psihološkim problemima praćenim depresijom i anksioznošću, a većina njih je zavisna od svojih najbližih što negativno utiče na odnos u porodici.



''Hronične artritise prate i razne ''pridružene'' bolesti, koje HAR mogu dodatno da pogoršavaju poput dijabetesa, koronarne bolesti srca ili određenih maligniteta. Dakle, mnogo je razloga da se bolest što pre dijagnostikuje i počne sa terapijom'', naveo je Ostojić.



Dodao je da postavljanje dijagnoze artritisa u Srbiji u proseku traje oko godinu dana, a kao razloge za kasno dijagnostikovanje naveo je nedovoljnu edukovanost pacijenata zbog koje odlažu posetu lekaru, to što lekari opšte prakse često ne prepoznaju simptome artritisa i nedovoljan broj reumatologa u našoj zemlji.



Adekvatna terapija podrazumeva primenu antiinflamatornih lekova koji se koriste za smirivanje zapaljenja, dok se ne počne sa upotrebom glavnom leka - metotreksata, a prema rečima Ostojića za trećinu pacijeneta ti lekovi nisu dovoljni i neophodna je primena bioloških lekova kojih u Srbiji ima desetak.



Načelnica Klinike Institita za medicinu rada Srbije Branka Šuštran navela je da se kod najvećeg broja obolelih od HAR-a, koji u Institutu prolaze procenu radne sposobnosti, konstatuje umanjena radna sposobnost sa značajanim ograničenjima.



''To je zato što uglavnom dolaze u poodmaklom stadijumu bolesti sa deformacijama ne samo na sitnim zglobovima šaka, nego i na kolenima i kukovima, tako da takvi pacijenti imaju ograničenu radnu sposobnost. Mali broj dolazi u ranoj fazi bolesti kada može da se uspori ili zaustavi autoimuni proces i očuva radna sposobnost'', podvukla je Šuštran.



Objasnila je da postupak procene radne sposobnosti podrazumeva presek kompletnog zdravstvenog stanja i da se uzima u obzir opis posla pacijenta.



''Koristimo i akt o proceni rizika na radnom mestu i upitnike kao što su Health Assessment Questionnaire (HAQ) i Upitnik za određivanje indeksa radne sposobnosti... Svi ti podaci se ukrštaju i procenjuje da li pacijent može da radi ili ne'''', pojasnila je Šuštran.