U Novom Sadu lane 38 dece izmešteno iz porodica

Na kraju prošle godine u Vojvodini je bilo 1.329 hraniteljskih porodica, a mladih na smeštaju 1.844, rekla je direktorka novosadskog Centra za porodični smeštaj i usvojenje (CPSU Novi Sad) Ivana Koprivica. Rukovoditeljka Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Grada Novog Sada Mirjana Sremački kazala je za „Dnevnik” da je tokom 2021. godine u Novom Sadu 38 dece izdvojeno iz biološke porodice (15 dečaka i 23 devojčice). Jedanaestoro je smešteno u hraniteljske porodice, a 27 u Prihvatilište “Sigurna dečija kuća”.

Kako je Ivana Koprivica objasnila za naš list, CPSU Novi Sad uvek je u potrazi za novim hraniteljskim porodicama. Potrebe za smeštajem su kontinuirane te Centar daje sve od sebe da u hraniteljske porodice smesti decu za koju se ukaže potreba i proceni se da je to u njihovom najboljem interesu. 

„Posebno nam je važno da zbrinemo bebe od 0 do 3 godine jer je za njih hraniteljska porodica u prvim danima života jako značajna„, istakla je Koprivica, CPSU u svom radu nailazi na probleme usled nedovoljnog broja hraniteljskih porodica, kao i spremnosti porodica da preuzmu brigu o, na primer, deci sa smetnjama u razvoju ili deci sa poremećajem u ponašanju. 

Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite dece bez adekvatnog roditeljskog staranja, što znači da se nastoji da se deca vrate u svoju biološku porodicu.

„Nažalost, u praksi se dešava da deca ostanu u hraniteljskoj porodici i do sticanja punoletstva ili završetka školovanja i navršenih 26 godina života„, kazala je Koprivica. „Važno da se povećava broj hraniteljskih porodica kako bi i u budućnosti bili u mogućnosti da svakom detetu omogućimo jednake šanse za život u podržavajućem porodičnom okruženju”.

Prvi korak u zaštiti dece i mladih jeste otkrivanje zlostavljanja i zanemarivanja deteta. Zloupotreba ili zlostavljanje deteta podrazumeva sve oblike fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć.

Kako je rekla Mirjana Sremački, sumnju za zlostavljanje ili zanemarivanje mogu prijaviti pojedinci ili ustanove, i to pismeno, usmeno i telefonski. Tako najveći broj prijava sumnje na zlostavljanje dolazi od roditelja, srodnika, zdravstvenih i obrazovnih institucija.

„Nakon odluke o potrebi izmeštanja deteta iz ugrožavajuće sredine, prvo se razmatra mogućnost obezbeđivanja bezbednosti deteta kod nekog člana porodice koji je blizak detetu – nenasilan roditelj, baba, deda„, rekla je Sremački. „Potom se razmatra mogućnost obezbeđivanja hraniteljske porodice i na kraju, mogućnost smeštaja u ustanove, odnosno, Prihvatilišta za decu„. 

D. Andulajević