TVOJA REČ Tamara Novitović (22): Čitav kosmos na jednom tanjiru

Naime, ona je mlada kulinarka čija su specijalnost krofne, ali i istorija muzike. Trenutno pokušava da se probije na interentu gde, na Fejsbuku i Instagramu plasira svoje magične i vrlo ukusne proizvode, ali svoju budućnost vidi u austrijskoj prestonici gde su ljudi raspoloženiji za različite eksperimente, pa i kada je hrana u pitanju.

- Oduvek sam težila tome da nešto sa mamom pravim u kuhinji, jer je ona stručnjak za kolače, tako da je to u meni od malih nogu - objašnjava Tamara, dok zamišljam malu devojčicu s velikom oklagijom u rukama, išaranu brašnom, kako s mamom pokušava da napravi svoj prvi kolač. - Želela sam da pokušam da napravim nešto što još nisam imala priliku da probam u Novom Sadu i Beogradu, a nešto što sam okusila samo na putovanjima. To su zapadnjački kolači koji su inspirisani američkom i francuskom kulinarskom kulturom, koji su i po izgledu i po ukusu neobični i nesvakidašnji za naše prostore.

Šta to znači?

- Što se tiče izgleda, sve je inspirisano kosmosom, alternativnom subkulutom, stripovima koje čitam od malih nogu, science fiction filmovima... Možda sve to zvuči previše...

Meni zvuči magično...

- Iz nekih sitnica izvučem inspiraciju, pa je svaki kolač unikatan i trudim se da se ne ponavljam, da nemam iste šablone za dizajn. Ljudi koji kod mene naruče kolače znaju da će nekome odneti unikatan poklon koji je ujedno i ukusan. Trudim se da stavljam što kvalitetnije sastojke, da budu po nekim mojim standardima koji su visoki.

Nesumnjivo je da se, onda, tvoje krofne razlikuju od srpskih domaćih...

- Moje krofne su kombinacija tradicionalnog recepta srpskih krofni, ali stavljam razne egzotične začine koje donosim iz Švedske, Austrije, Francuske,... Mali dašak tih začina promeni celu sliku o krofni.

Praktično, ti nas i izgledom i ukusom krofni vodiš u neki novi univerzum...

- Jeste, tako je. Negde gde i oni koji ih probaju mogu da maštaju. Prvi utisak je vizuelni i uvek mušterije pitam šta očekuju, kakav ukus. Traže da im napravim galadžy krofne, ne zanima ih ukus. Neki kažu da su zamišljali nešto preslatko ili fuziju jakih ukusa. I svi različito reaguju za istu kombinaciju začina. Neki osećaju bananu, neki cimet, neki nešto treće. Vrlo mi je zanimljivo da čujem utiske.

Slažem se, ni moja očekivanja nisu bila ispunjena, što je odlično, jer sam se više iznenadila. Ali ono što me je posebno oduševilo jeste da tvoje krofne imaju - šljokice!!!

- To su jestive šljokice i one su moj guilty pleasure. Svemir mora da sija!

Upravo tako. I, koliko ti treba vremena da napraviš svaki taj svemir?

- Tehnički, kad sednem da radim, krofna brzo nastane. Ali pre toga, ona  se u mojoj glavi danima stvara, zamišljana, izmaštana... Bitno mi je da ideja krene u glavi, sve ostalo je lako.

Budući da praviš kolače i prodaješ ih, da li je takav posao isplativ u Srbiji?

- Na ovom mom nivou nije, jer je potrebno mnogo ulaganja. Svoj pribor i začine donosim iz Evrope i to iziskuje i put i kupovinu po njihovim cenama. Ovo što sada radim je čista ljubav, da otplatim svoje vreme, ali zarada nije velika.

Kakvi su ti, onda, planovi po tom pitanju?

- Trenutno su mi planovi da plasiram proizvod po internetu, da vidim reakcije ljudi. Nastupam po raznim festivalima gde se cene rukotvorine i pokušavam da na taj način predstavim ono što radim, kao neki ukras koji je i jestiv. Volela bih da to zaživi.

Za pripremu ove poslastice (za 30 komada) potrebno je 300 g brašna, dve kašike praška za pecivo, prstohvat soli, 170 g šećera, kašičica semena vanile, kašičica cimeta, 60 g kvalitetnog crnog kakaa, 150 ml suncokretovog ulja, 250 ml mleka, tri jaja srednje veličine, fil po želji, crna kolačarska boja, jestive šljokice, perle i zvezde.

Najpre sve suve sastojke, zajedno sa crnom bojom, pomešajte u činiji i prosejte ih da bi se ravnomerno sjedinili. Dodajte umućeno mleko, jaja i ulje, i laganim pokretima sjedinite testo tek toliko da ne bude većih grudvi brašna. Napunite kalupe za mafine do tri četvrtine i pecite ih 20-25 minuta na 180 stepeni. Kada se ohlade, udubite sredinu testa, napunite omiljenim slatkim prelivom (ganaš, nutela, yem, karamel sos, kikiriki puter itd.) i ukrasite željenim filom u crnoj boji.

Za kraj, zamislite najlepšu zvezdanu noć na nekoliko sekundi i zatim po svakom kapkejku pospite ukrase.

„Recept je veoma lagan i s malo posla dobijete slatkiš atraktivnog izgleda, sočne teksture i prelepog ukusa”, Tamara.

I, ima li „prođu”? Jesu li Novosađani gurmani?

- Čini mi se da nisu, iako sam lično okružena ljudima koji su gurmani i slatkišari. Prodajem svoje proizvode i u Beču i tamo me ljudi gledaju kao profesionalnog šefa, kao da sam umetnik za hranu, a ovde su takvi utisci samo među mojim prijateljima i ljudima koji odluče da me kontaktiraju.

Ono što je zanimljivo kod tebe, jeste da se baviš i nečim što nema veze sa kuvanjem, ali ima veze sa umetnošću...

- Tako je. Studiram istoriju muzike, odnosno muzikologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. To iziskuje mnogo kreativnosti i maštanja, i nekako to povezujem sa svojim radom sa slatkišima.

Na koji način?

- Tako što za oba treba mnogo istraživanja i razmišljanja, a onda i sama obrada celog proizvoda... Proces je isti.

Slušaš li neku posebnu muziku dok praviš kolače?

- Ne baš. Pokreće me malo energičnija muzika koju mogu dugo da slušam, jer prođu sati i sati dok radim, ali nemam ništa određeno.

Šta praviš osim krofni?

- Pravim cupcakes i oni su najzahtevniji jer su skupljeni u malom obliku a trebalo bi da zamene parče torte. To je izazov napraviti, da budu sočni i da lepo izgledaju. Pravim i rolnice sa cimetom koje su mi omiljene jer sam to pravila sa mamom koja me je u tome izveštila. Kad ih pravim, pravim ih sa puno ljubvi, svaka je posebno postavljena u svoj kalup i zamotana, a kad ih jedem setim se nekih lepih stvari i želim to da prenesem ljudima. Koristim začine kojih nema u Srbiji, pa se trudim da evociram neku prazničnu toplinu, tako da su one više za zimu, recimo. Pravim i slatke tartove koji mi najslabije idu jer ljudi nemaju naviku da ih jedu. To je francuski slatkiš i ko ima hrabrosti da se upusti u veliki čokoladni tart, on će znati da uživa.

Planovi za budućnost?

- Moje studije će se nastaviti u Beču, vezana sam za taj grad i u planu je da momak i ja tamo otvorimo poslastičarnicu. Nadam se da ću tamo uspeti. Bečlije su pomodari, orijentisani su ka svemu što dolazi sa strane.

Lea Radlovački