Tvoja reč, Marina Almaj (26): „Nature in Glass” idealan za poklon svakom od vas

Odlučivši da spoji ono što voli i ono što je naučila studirajući na FTN-u inženjerski menayment, kvalitet i logistiku, sada pravi male eko-sisteme u staklenim kuglama, ali i u drvenim ramovima. Njeni aranžmani su dugovečniji u odnosu na one iz cvećara, a svakako da su unikatniji i jedinstveniji jer ih, za sada, osim nje niko ni ne pravi.

- Gledam da to što sam naučila na fakultetu primenim na ovo - kaže Marina.

I, kako si počela da se baviš „prirodom u staklu”?

- „Pinterest” je, zapravo, kriv za to jer sam mnogo godina ranije pratila tako te razne stvari i aranžmane. Mene je to oduševljavalo i onda sam, pre pet godina, napravila poklon u jednom velikom terarijumu, danima sam ga radila jer nisam znala šta i kako, a želela sam da sve bude detaljno i pažljivo. Onda mi je prošle godine opet trebao poklon, za sestru, htela sam da bude nešto zanimljivo, drugačije i setim se terarijuma. Tad je došlo do više ljudi i svi su govorili kako je lepo, zašto ja to ne bih prodavala, oni bi kupili za ovog, za onog... Reko’, ’ajde stvarno. Onda mi je to bilo usput, dok sam studirala, kao dodatni izvor prihoda. Ali, tad se nisam ništa specijalno bavila time i ta prošla godina mi je bila - malo radim, malo ne, malo sam tu, malo nisam... I onda sam ove godine, posebno sad u karantinu, shvatila da se ovome zaista moraš posvetiti i dobila sam posebnu motivaciju i želju. Karantin sam maksimalno iskoristila za razne eksperimente, pretvorila sam celu kuću u jednu laboratoriju. Tako da, posle toga sam ozbiljnije ušla u sve to, počele su da se dešavaju razne stvari, događaji, počelo je svašta da se razvija, tako da sam srećna!

Baš mi je drago! Lepo je čuti da danas neko ima tako uspešan proces. Šta sve ti tačno radiš u okviru „Nature in Glass”?

- Volim da kažem da pravim biljne eko-sisteme koji imaju dovjaki efekat: vizuelni, dekorativni za kojim svi vape, ali meni je važnija čitava ta lepeza benefita koju pružaju te biljke, da poboljšavaju imuni sistem, smanjuju stres, poboljšavaju nam raspoloženje, pročišćavaju vazduh i tako dalje. Mislim da je to mnogo važnije od vizuelnog. Recimo, u Londonu su postavili takozvana gradska drveća koja su veliki sistemi od mahovine, kako bi se vazduh prečistio. Jedan taj sistem zamenjuje 75 pravih stabala drveća kada se gleda kapacitet prečišćavanja vazduha. Tako da, volela bih da tako nešto uvedu i ovde, mada sumnjam...

Dobro, evo sad pišemo o tome, ko zna... Na koji način sve ovo radiš? Prvo si krenula da se igraš sa malim terarijumima, sad si prešla na uramljivanje. Kako to sve izgleda, kako osmišljavaš šta ćeš da uradiš, šta ti sve treba od rekvizita?

- Krenula sam sa terarijumima, odnosno staklenim kuglama, zato je i nastao naziv „Nature in Glass” i to sam radila do pre nekoliko meseci. Jednostavno, vidim neke stvari na internetu i tako to, probam nešto malo drugačije, pa dobijem ideju za nešto drugo pa uklapam, ili mi neko nešto predloži... Inspiracije ima svuda. Imala sam želju za ovim uramljivanjem jer je lakše za transport i može da stoji na više načina. Mislila sam da će mi biti i lakše da ih pravim, dok nisam krenula, pa sam shvatila da mi treba mnogo više vremena i da je to zeznutije nego terarijume.

Zbog čega je tako?

- Mnogo više treba mahovine, pa samim tim mi više vrmemena treba da je sakupim, dok je nađem, obradim, poslažem. Budući da se sva mahovina lepi, onda jedan deo otpadne...

Kako se lepi?

- Lepim silikonom koji se topi. Ali, videću da nekako poboljšam proces lepljenja.

Koliko ti vremena treba da napraviš ovako jedan ram?

- Otprilike sat vremena od početka do kraja. To mi je mnogo za jedan ram, naročito ako treba više da ih napravim. Dosta je pipavo, pa gledam da se ne opečem, bilo je i opekotina.

Kako se, onda, održava sve to? Treba zalivanje?

-  Prska se vodom, i to samo mahovina, a čuvarkuća dobije vodu od mahovine. Mahovina je jako zahvalna, čim se zalije prodiše, ozeleni, predivno miriši, kao posle kiše.

A kako se ukombinuje biljka, zemlja i slikon?

- Nema zemlje. I čuvarkućama to ne smeta, a mahovinama još manje.

Znači, tvoji radovi su dugovečni?

- Biljke su žive i neće biti iste kao prvog dana, ali nekoliko meseci mogu da izdrže. Naravno, treba im prava nega, voda i svetlo, ali nisu zahtevni za izdržavanje. Ali traju duže od buketa i nekih aranžmana.

Gde nabavljaš biljčice? I šta sve koristiš?

- Konkretno, najviše koristim mahovinu i sukulente, više vrsta pa isprobavam razne. Nabavljam u prirodi, gde god nađem. Mahovinu najviše na tvrđavi, tamo idem sa špaklom, a sukulente kupujem ili koristim ono što imam kod kuće.

Koliki je izazov baviti se time?

- Optimistična sam i volela bih da se bavim ovim, da podignem na veći nivo.

Kakvi su ti, onda, planovi za neku skoriju budućnost?

- Za sad ovo kupuju uglavnom obični ljudi za poklon ili za sebe, pa bih volela da uđem u ugostiteljstvo, da moji radovi budu na stolovima, zidovima. Mislim da je tu mnogo veća perspektiva.

Kako inače ljudi reagujuna ovakvu vrsti umetnosti, ali i kakva im je svest po pitanju prirode i eko-sistema?

- Mislim da je niska i što se tiče umetnost, ne ceni se, a isto tako i za živi svet. Na moje proizvode lepo reaguju, što nisam očekivala. I moram da naglasim da mnogo bolje reakcije dobijam od muškaraca nego od žena. Uglavnom su mi oni kupci i to ne za drugog, nego za sebe.

Tekst i foto: L. Radlovački