Tri nedelje nakon razornih oluja JOŠ SE UTVRĐUJE ŠTETA NA ŠUMSKIM EKOSISTEMIMA, a ovo je razlog što je toliko drveća uništeno
Od nepogoda sa vetrovima orkanske jačine koje su zahvatile Srbiju, pri čemu je Vojvodina naročito stradala, prošlo je više od tri sedmice, a još nije poznata konačna cifra štete u šumskim ekosistemima. Dok popis i procena traju, barata se sa stotinama hiljada kubnih metara uništenih stabala. Stručnjak za zaštitu prirode, pre svega šumskih ekosistema Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Alen Kiš, kaže da podaci još nisu kompletirani jer je bio zahvaćen veoma veliki prostor.
– Trenutno kolege iz „Vojvodinašuma“ i drugih ustanova sabiraju štetu pri čemu koriste i savremene uređaje kao što su dronovi da bi iskartirali veće površine – kaže Kiš. – Oni sami kažu da se oštećenja u vidu savijenih stabala ne mogu videti iz drona. Snimljena tim uređajima ona izgledaju normalno, međutim, kod prvog sledećeg olujnog vetra s obzirom na to da su povijena, ona će biti polomljena i šteta će biti daleko veća. Govoriti sada o ukupnoj šteti je veoma nezahvalno...
Marko Đapić, stručni saradnik za zaštitu prirode u oblasti šumarstva Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode objašnjava da stabla koja nisu potpuna uništena u julskim olujama, već oštećena, su podložna bolestima, koje im prenose insekti i njihov životni vek će biti skraćen.
- Kada se sve smiri i dogodine vidimo da li će sva stabla da olistaju kako treba i hoće li biti naknadnih sušenja drveća, znaćemo više. Išli smo u zaštićena šumska područja radi stručnih nadzora i tamo smo videli jezive prizore. U Koviljsko-petrovaradinskom ritu i Bagremari šteta je vrlo velika. Veliki je broj izvaljenih, izlomljenih i stabala sa polomljenim granama, i teško je predvideti kako će izgledati dogodine, za dve ili pet godina ukoliko se i ne desi nova oluja ovakvih razmera – kaže Marko Đapić.
Ova dvojica stručnjaka u oblasti šumarstva kažu da je šuma kao kompleks stabilna dok se prva linija odbrane ne probije. Kada se to desi, nastaje domino efekat, i mnogo lakše vetar lomi stabla koja su bila zaštićena okolnim drvećem. To je naročito izraženo u šumama koje su jednospratne, odnosno iste visine, a pri zemlji nemaju puno žbunastog podrasta. Takve šume naročito stradaju jer nema šta da zaustavi vetar.
– Ne postoji apsolutna zaštita od orkanskog vetra – izričit je Alen Kiš. – Brzine vetra izmerene na granici Srbije i Hrvatske su prelazile 200 kilometara na sat. Tu je brisani prostor, oranice, lesna sremska terasa kroz koji je vetar prohujao. Dolinom Save i Dunava, naročito u pojasu od Bačke Palanke na ovamo su bile najveće štete jer se tu vetar nesmetano kretao. Mi imao ogromne oranične površine, a nedostaju nam poljozaštitni pojasevi koji imaju funkciju da uspore vetar, da mu ne dozvole da razvije snagu i posebno da se ne spusti dole. On ulazi, pravi štetu i gubi snagu i odbija se u više slojeve. U tome je zaštitni efekat šume i vetrozaštitnih pojaseva.
Nakon do sada nezapamćenih nepogoda, na površinu su isplivali svi nedostaci koji bi trebalo da budu opomena i smernice za delovanje kako bi se predupredile određene situacije.
– Problem se mora sagledati sveobuhvatno. Činjenica da Vojvodina ima 75 odsto poljoprivrednih obrađenih površina govori za sebe. Ako se posmatra prostor samo severno od Novog Sada, videće se desetine kilometara bez ijedne šumice i vetrozaštitnog pojasa, što znači da vetar nema ništa na putu da ga uspori. Tome je između ostalog doprineo i proces privatizacije i ukrupnjavanja poljoprivrednih poseda koji još uvek traje jer novi vlasnici uglavnom poseku drvorede koji imaju zaštitnu funkciju– kaže Kiš.
Postoje dobra iskustva u svetu
Alen Kiš iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kaže da u svetu gotovo polovina poljoprivrednog zemljišta ima više od 10 odsto šumskog pokrivača.
-U Francuskoj ima puno kombinovanog zasada na poljoprivrednom zemljištu i to je kod njih zakonski regulisano. Kod nas nedostaje stimulacija da to ljudi primenjuju. Francuzi su primetili da je, ako se posadi određen procenat stabala, 30 odsto veći sadržaj organske materije u zemljištu, a to za posledicu ima veće prinose u istom procentu. Mora se sagledati celina, a ne pojedinačni delovi – kaže Alen Kiš.
Po njegovom mišljenju, značajnu ulogu moraju da imaju lokalne samouprave koje značajan deo prihoda ubiru od izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup. Trebalo bi deo prihoda usmeriti na podizanje poljozaštitnih pojaseva koji imaju višestruku korist, a valjalo bi razmišljati i o stimulaciji privatnih zemljoposednika da isto učine.
– Sada treba da osmišljavamo i planiramo prostore za ozelenjavanje, kao i načine ozelenjavanja u narednih nekoliko desetina godina, ali i da razmišljamo o edukaciji ljudi – napominje Kiš – Važno je da imamo povezanu zonu šuma, gradskog i prigradskog zelenila i poljozaštitnih pojaseva odgovarajućim dugovečnim vrstama, kao i višespratni pojas prema pravcu dolaska olujnih vetrova, a to je zapad. Trebalo bi da sklop bude stepenast. Polazi se od žbunja, sledi niži sprat od drveća, npr. javora, pa onda sloj topola i hrastova koji su statički otpornije drveće. Tako se dobija odbrambeni efekat...
Po rečima stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u priobalju gde je bio najjači vetar stradala su sva stabla bez razlike koje su vrste, ali postoje vrste i uzrasne kategorije koje se mogu oporaviti. Drvo ne trpi uvijanje jer tada i ispuca celom dužinom, ako mu se statika kresanjem krošnji ili korena naruši.
Zorica Milosavljević
