TEMA: S infarktom se u Vojvodini bori osmoro kardiologa

Ove godine je, do početka aprila, kroz bolnicu prošao 1.831 bolesnik. Svima koji zahtevaju kateterizaciju srca ili otvaranje zapušenog srčanog krvnog suda i plasiranje stenta, pomoć ukazuje osmoro interventnih kardiologa i dvoje lekara na specijalizaciji. Posao teško može da se planira, jer pored pacijenata kojima su zakazane intervencije, svakoga dana stižu i oni s infarktom, koji moraju hitno da se rešavaju i gde nema čekanja, niti odlaganja. Za ovu grupu bolesnika grupa interventnih kardiologa organizovana je u stalnom dežurstvu ili pripravnosti 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Takvih slučajeva može da bude i do 12 dnevno, a upravnik Klinike docent dr Ilija Srdanović kaže da, u proseku, dnevno imaju četiri pacijenta s infarktom, koji im dolaze iz cele Vojvodine.

U prijemnoj ambulanti, u suterenu kameničkog Instituta, bolesnike čeka dežurna ekipa koja odmah obavi pregled i uradi trijažu, odnosno odredi gde se dalje upućuje pacijent. Načelnik Službe za urgentnu kardiologiju profesor dr Milovan Petrović kaže kako većina pacijenata s infarktom iz prijemne ambulante ide u salu.

„Odmah u prijemnoj ambulanti nekim pacijentima se uradi priprema za intervenciju, kako bi se skratilo vreme do ulaska u salu, a samim tim i obezbedio bolji oporavak i smanjile šanse za nastanak komplikacija. Naš cilj je da prođe manje od sat vremena do ulaska u salu „  objašnjava upravnik Klinike docent dr Ilija Srdanović.

Iz prijemne ambulante pacijent u pratnji ide na treći sprat, gde su smeštene sale za kateterizacione intervencije. U Odeljenju intenzivne nege je deset postelja i tu su najteži pacijenti, svaki u odvojenom boksu. Ekipa lekara i medicinskih tehničara stalno brine o njima, a stanje svakog pacijenta mogu da prate i uz pomoć centralnog monitoringa.

„Pacijente smeštamo i u Odeljenje za akutni infarkt, gde je monitoring od 24 do 48 sati nakon intervencije“  objašnjava prof. dr Milovan Petrović. Odeljenje ima tri sobe i u njima ukupno bude od devet do 12 pacijenata. U jednoj od soba zatekli smo i Nadicu Živojinov iz Inđije, kojoj su dan ranije ugradili dva stenta.

„ Osetila sam bol u grudima i pod plećkom i otišla u Dom zdravlja u Inđiji. Tamo sam bila u osam ujutro i hitna pomoć me je dovezla u Kamenicu, a već u deset sati sam bila u sali. Sve je išlo jako brzo, a ja se odlično osećam „  ispričala je ova penzionisana 71-ogodišnja učiteljica i dodala kako je jako zadovoljna uslovima i osobljem.

Pacijenti koji imaju popuštanje srca u različitim fazama, smeštaju se na Odeljenje za srčane slabosti, gde ima 18 mesta. Tu su smešteni i bolesnici kojima treba mehanička potpora, odnosno ugradnja mehaničke pumpe, pa i ljudi koji čekaju na transplantaciju srca.

Klinika funkcioniše i kao regionalni prihvatni centar za smeštaj bolesnika s hitnom kardiološkom problematikom i kao opštebolnički zdravstveni centar. Tako je ona gradska ili regionalna bolnica i za pacijente koji dolaze iz celog Južnobačkog okruga i većeg dela Srema, odnosno iz Novog Sada, Bačke Palanke, Bača, Bečeja, Beočina i Inđije, što je oko 600.000 stanovnika. Dodatna aktivnosti Klinike za kardiologiju je i koordinacija „STEMI mreže“, odnosno organizacija za prihvat bolesnika sa srčanim udarom, iz bezmalo cele Vojvodine, što je teritorija od oko 1,7 miliona ljudi.

„Klinika za kardiologiju ima 130 postelja i svakoga dana se četvrtina ili petina bolnice „okrene“, odnosno od 25 do 30 bolesnika se otpusti kući i isto toliko se primi. Osam interventnih kardiologa i još dvoje njih na specijalizaciji nije dovoljno za ovaj obim posla, jer svi oni osim u sali rade i na odeljenju, imaju ambulantne preglede i dežurstva, kao i drugi lekari“ kaže dr Srdanović.

Način za rasterećenje rada Klinike za kardiologiju bilo bi osnivanje sekundarne, gradske bolnice. Novi Sad, iako najveći grad Vojvodine jedini nema gradsku bolnicu. Dalje rasterećenje Klinike za kardiologiju moglo bi da bude i kroz decentralizaciju „STEMI mreže“, ka drugim opštinskim bolnicama u Vojvodini, smatra on.

„Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine u toku je nabavka angio sala u Subotici, Somboru i Zrenjaninu, gde će se raditi angiografska snimanja i kateterizacione tehnike. Trenutno je kod nas na obuci šestoro lekara, kao i radiološki tehničari i instrumentarke iz ove tri bolnice, ali da bi oni samostalno mogli da rade i izvode procedure, neophodno je vreme“  naveo je dr Srdanović.

LJ. Petrović

Foto: Dnevnik/Filip Bakić