TEMA DNEVNIKA Uvođenje vojnog roka, šta nam donosi i koliko je realno

- Moj predlog je da se razmišlja o tome da se uvede obavezni vojni rok od 90 dana. Svaki muškarac može da posveti svojoj zemlji 90 dana, ne godinu niti šest meseci - rekao je Vučić u obraćanju javnosti.

Dodao je da je na nadležnim organima da pokažu računicu koliko bi nas to koštalo.

Vučić je pojasnio da se za obavezan vojni rok zalaže zbog toga što time muškarci nauče šta je država, vojska, rodoljublje, drugačiji je odnos prema poslu, prema obavezama, discipline…

- Do toga da bismo time osnažili pogranične gradove. Južno od Čačka imamo malo vojnika. Mislim da je to dobar predlog, a na nadležnima vojnim organima i na parlamentu je da to prihvati ili odbije, posle duže rasprave, za koju verujem da je pred nama - rekao je Vučić.

Zamolio je nadležne u vojsci da mu ne odgovore da nema dovoljno kadra za obuku, jer takav argument ne želi da prihvati.

I pre nešto više od godinu dana predsednik Vučić je govorio o ovoj temi i istakao da odluka može imati dobre i loše strane. Dodao je da je loša strana jer samo obezbeđivanje hrane košta 70 miliona evra, a kada se obezbede i prihodi za vojnike, treba dodati još 1,2 do 1,8 milijardu dinara.

Dobra strana je, istakao je, što se s vojskom mogu popuniti i oživeti prazna mesta u Srbiji. Vučić je kazao da će već ove godine nekoliko mesta biti popunjeno novim jedinicama: Priboj, Loznica, Bela Crkva u Banatu, Pirot, Negotin i Surdulica.

Prvo i osnovno pitanje je zašto je Srbiji potrebno da se vrati obavezni vojni rok?

Inicijative za ponovno vraćanje obaveze služenja vojske u stručnoj javnosti pravdaju se sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, ali i slabljenjem resursa za odbranu. U prilog tome navodi se jednostavna činjenica da se od 2011. godine do danas, zbog neupućivanja regruta i starenja „drugopozivaca” brojno stanje rezervnog sastava istopilo čak za 500.000 ljudi.

Ukoliko se takav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji jer mnogi više neće podlegati vojnoj obavezi. Podsetimo, vojna obaveza za muškarce prestaje u godini u kojoj navršavaju 60 godina života, dok za žene ta obaveza ističe deceniju ranije.

Prema pouzdanim saznanjima “Dnevnika”, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije se ovim pitanjem bave već nekoliko godina i zbog toga spremno ulazi u taj zadatak.

U vojnim krugovima naglašavaju da odluka o vraćanju obaveznog služnja vojnog roka nikako ne sme za posledicu imati smanjenje broja profesionalnih vojnika u VS. Naprotiv, kombinovani sistem odbrane podrazumevao bi potrebu da pojedine jedinice, ili neki njihovi delovi, u zavisnosti od dodeljene misije, budu popunjene isključivo profesionalcima, a neke i vojnicima na odsluženju vojnog roka.

Za formacijska mesta koja zahtevaju visoku stručnost i specifičnu obuku država treba da obezbedi budžetska sredstva za profesionalne vojnike, a sva ostala formacijska mesta bi se popunjavala kroz obavezno služenje vojnog roka. Generalštab Vojske Srbije je pre četiri godine napravio računicu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka. Obuka samo u prvoj godini odnela bi iz budžeta 70 milijardi dinara.

Od 40 evropskih država, obavezno služenje vojnog toka postoji u 14.

U Švajcarskoj je vojni rok obavezan za sve muškarce od 18 do 34 godine. Obuka traje 21 nedelju, a svake godine se ide na doobuku. Švajcarci su dosad tri puta izlazili na referendum o ukidanju obaveznog služenja, i sva tri puta su glasali protiv.

Vojni rok je u Izraelu obavezan, kako za muškarce, tako i za žene. Muškarci služe tri godine, a žene dve.

Norveška je bila prva zemlja NATO-a koja je proširila regrutaciju na žene. Ona je takođe bila jedna od prvih zemalja u svetu koje su transrodnim osobama omogućile da služe vojni rok.

U Austriji muškarci mogu da biraju između šest meseci vojne službe i devet meseci civilne. Austrija je dozvolila transrodnim osobama da uđu u vojsku 2004. godine.

U Turskoj trajanje osnovne vojne službe varira od šest do 12 meseci.

Služenje vojske nije obavezno u Albaniji, Belgiji, BiH, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Holandiji, Španiji, Sloveniji, Rumuniji...

Iako čak 70 odsto građana smatra da je potrebno vratiti obavezno služenje vojnog roka zbog discipline mladih i tradicije, to baš i ne znači da rado ide Srbin u vojnike, pošto je, kako ističu analitičari, tek svaki treći mladić spreman da obuče maskirnu uniformu.

– Kada radite anketu o vojsci među srednjoškolcima, brucošima i studentima, većina će i dalje podržavati vraćanje obaveznog vojnog roka. Ali, kad ih pitate da li bi bili spremni da obuku uniformu, tu već procenti padaju ispod 30 odsto pa čak i na 20 odsto, u zavisnosti od godina ispitanika – ukazuje vojni analitičar Vlade Radulović.

Ukoliko država da zeleno svetlo za povratak obaveze, obavljaće se upućivanje regruta. Ona će se odnositi na mladiće, starosti između 18 i 26 godina, pri čemu će profesionalni sastav ostati nepromenjen i ubuduće će činiti okosnicu oružanih snaga. Kako god u finalnom obliku bio definisan, jasno je da novi vojni rok neće imati mnogo veze sa konceptom JNA, koji još uvek nije iščezao iz sećanja većine građana Srbije.

Novi model služenja uvažiće niz okolnosti, koje ranije nisu bile prioritet. Visoko među njima je školska sprema, od koje će zavisiti upućivanje u rod vojske i raspored u jedinicama. Takođe, novi model vojnog roka odvijaće se po novim, znatno strožim standardima.

M. Bozokin