Tema "Dnevnika": Polemika o prekidu trudnoće ponovo diže svetsku prašinu

Ovom rečenicom predsednik Srbije jasno je pokazao na čijoj je strani kad je u pitanju večno osetljivo pitanje prava na prekid trudnoće, pitanje kojim se ovih dana bavi ceo svet, pošto je Vrhovni sud SAD poništio presudu kojom je pravo na abortus pre 50 godina legalizovano u celoj zemlji. Posle ove odluke više miliona Amerikanki izgubilo je pravo da samo odlučuje o svom telu i tome želi li da zadrži trudnoću. Da stvari budu jasnije, to pravo ozbiljno je ograničeno u polovini američkih država, dok druga polovina i dalje ima liberalnije propise, ali je činjenica da je upućen ozbiljan signal da društvo u celini ide unazad i udesno.

U Srbiji, Ustavom je zagarantovan integritet tela i života, kao i pravo na odlučivanje o rađanju dece. U članu 63 Ustava piše da svako ima pravo da odluči o rađanju dece, drugim rečima da odluči o abortusu. Abortus je u Jugoslaviji dozvoljen 1952, a garantovan je Ustavom iz 1974. godine, što je našu bivšu zemlju svrstalo među prve u svetu koje su ovo pravo garantovale najvišim pravnim aktom. Pravo na podnošenje zahteva za prekid trudnoće ima svaka trudna, poslovno sposobna žena. Zahtev se podnosi odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi (ginekološko - akušerska odeljenja i klinike) sa dokazima da trudnoća nije prešla 10 nedelja i da prekid trudnoće neće neposredno ugroziti  zdravlje žene. Ginekolog može da obavi abortus ili odbije zahtev, a onda ženu upućuje na komisiju za prekid trudnoće. Ukoliko je trudnoća starija od 10 nedelja, obavezno se sastavlja komisija koja će odlučiti o tome da li abortus treba da se obavi. Komisija se obrazuje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi i čine je dva lekara i socijalni radnik. Prekid trudnoće koja je starija od 10 nedelja će se dozvoliti ako postoje medicinske ndikacije: postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i život žene, etičke i pravno-kriminogene, zatim trudnoća uzrokovana silovanjem ili obljubom nad nemoćnom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom službenog položaja i incest, indikacije eugenike kao što su biološko-genetski faktori koji oštećuju plod, oboljenje majke u prvom tromesečju trudnoće od rubeole, upotreba tetraciklina, nepodudarnost krvnih grupa, kao i socijalne - loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća.

Što se statistike tiče, podaci Svetske zdravstvene organizacije svrstavaju nas u sredinu kad je u pitanju broj namernih prekida trudnoće po hiljadi živorođene dece. On je u Srbiji 221, a daleko ispred nas su Rusija (353), Rumunija (359), Moldavija (364), Švedska, Velika Britanija (272), Španija (239), Bugarska (380), Mađarska (327). Sa samo tri abortusa na hiljadu živorođenih, Poljska je na tragičnom začelju, a odmah ispred nje je Hrvatska sa 67 namernih prekida trudnoće na hiljadu živorođene dece. Potpunu zabranu abortusa, čak i kad je plod ozbiljno oštećen ili život majke ugrožen imaju i Malta, Lihtenštajn, Monako i Andora, zbog čega medicinski turizam cveta. U našem okruženju, Hrvatice su u najvećem problemu zbog striktnih zakona, pa se na namerni prekid trudnoće, uglavnom iz medicinskih razloga odluči njih 63 na hiljadu živorođene dece. U Crnoj Gori taj broj je 133, u Sloveniji 178, u Severnoj Makedoniji 195, u Albaniji 171, dok podatke za Bosnu i Hercegovinu nemamo.

- Pravo svake žene je da odlučuje o svom zdravlju i o tome da li i kada želi da rodi. To je osnovno ljudsko pravo. Da muškarci rađaju, onda bi pravo na abortus sigurno bilo zagarantovano ustavima i zakonima u celom svetu. Ovde je reč o zdravlju žena, ne smemo da dozvolimo da, kao u Poljskoj, bude ugrožen nečiji život. Neću da prećutim kada bilo ko vređa žene koje se bore za ljudska prava. Oni koji žene koje se bore za ljudska prava nazivaju kravama koje muču, ne zaslužuju ni da razgovaraju o toj temi, niti da budu deo javne političke scene - kazala je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović.

Poljakinja Anješka (37) imala je troje dece kad je ostala trudna sa blizancima. Pri kraju prvog tromesečja javila se u bolnicu s jakim bolovima i utvrđeno je da je srce jednog fetusa prestalo da kuca, ali su lekari odbili da urade kiretažu zbog zakona kojim se zabranjuje namerni prekid trudnoće. Zbog sepse je stalo i srce drugog fetusa, ali je kiretaža urađena dva dana kasnije. Anješka je umrla od septičkog šoka tri nedelje kasnije. Zakon i dalje nije promenjen, a Poljakinje na prekid trudnoće – one koje za to imaju novca – idu najčešće u Nemačku.

Prevencija neželjene trudnoće usko je povezana sa korišćenjem kontracepcije, ali i sa seksualnim obrazovanjem. A to nam manjka, i toga su mlade generacije svesne.

- Ne postoji nijedan zakon u bilo kom kraju sveta koji će zaista zabraniti abortus. Može samo iz legalnog preći u ilegalni, daleko opasniji po život žene. Sumanuto je uopšte i pomisliti da će se zabranom postići bilo šta – poručila je Tatjana Macura iz Udruženja „Mame su zakon”, ističući da postoji veliko interesovanje za ovaj problem jer je, prema podacima istraživanja udruženja „Mame su zakon” i „Putevi edukacije”, više od 90 odsto ispitanica od 13 do 19 godina (u uzorku od njih oko 1.000) odgovorilo da seksualno obrazovanje treba uvesti u škole. - Uvođenje seksualnog obrazovanja u osnovne i srednje škole može dovesti do toga da se broj neželjenih trudnoća smanji jer će deca zaista učiti i slušati o prevenciji. 

U 2018. Norveška je zabeležila najveći procenat korišćenja kontracepcije kod žena starih između 15 i 49 godina, sa više od 88 posto. Češka i Finska imaju takođe visoke procente korišćenja zaštite kod žena sa 86,3 i 85,5 procenata. Najmanji procenat zaštite koristi se u Crnoj Gori – manje od 25 posto. Treba reći i to da nisu obrađivani procenti zaštite od neželjene trudnoće koju koriste muškarci, kao što je korišćenje kondoma i vazektomija, već zaštita koju koriste žene, što su uglavnom hormonske tablete i pilula za „dan posle”. U 2019. godini 58,2 posto Evropljanki koristilo je neki od metoda zaštite od neželjene trudnoće.

 Ivana Radoičić