TAJNA VORENOVE KOMISIJE: Teorija magičnog metka

Jedan od najčuvenijih atentata odigrao se u 12 časova i 30 minuta, 22. novembra 1963. godine u Dalasu. U njemu je teško ranjen predsednik SAD, Džon F. Kenedi, koji je sedamdeset minuta kasnije proglašen mrtvim. Tako se našao na kratkoj i tragičnoj listi američkih predsednika koji su stradala u atentatima, koju čine Abraham Linkoln, Džejms A. Garfild i Vilijam Mekinli. Za atentat na Kenedija optužen je bivši marinac i komunistički simpatizer Li Harvi Osvald. Nedugo po atentatu on je uhapšen. Navodna Osvaldova žrtva tokom bekstva bio je policajac DŽ. D. ipica, koji ga je zaustavio. Dva dana po hapšenju, tokom policijskog transfera, Osvalda je pred televizijskim kamerama, ubio Džek Rubi, kontroverzni vlasnik noćnog kluba. On je preminuo u zatvoru četiri godine kasnije.

Novi predsednik, Lindon B. Džonson je naredio formiranje specijalne komisije čiji je cilj bio rasvetljavanje atentata na njegovog prethodnika. Nedelju dan po atentatu, 29. novembra, ona je započela sa radom, neformalno poznata kao Vorenova Komisija, po predsedniku Ustavnog suda SAD, Erlu Vorenu, koji je bio na njenom čelu. Zaključci komisije su prezentovani javnosti 27. septembra 1964. godine. Prema njima Osvald je samostalno izvršio atentat i nije bio deo nikakve zavere.

Nalazi Vorenove komisije su bili veoma kontroverzni i podvrgnuti oštroj kritici javnosti. Fizički dokazi se nisu slagali sa zaključcima iznetim u izveštaju. Na predsedničku kolonu je pucao Osvald sa tri hica, prvi koji je promašio; drugi hitac, koji je i najkontroverzniji, navodno je prošao kroz Kenedijev vrat, zatim pogodio guvernera Konolija u leđa, prošavši kroz njegove grudi i ruku, zaustavivši se u butini. Ovaj metak je navodno pronađen, netaknut na Konolijevim nosilima. Zbog neverovatne putanje puščanog zrna, ova tvrdnja je nazvana „teorijom magičnog metka“. Treći hitac je Kenedija pogodio u predelu glave. Očevici događaja tvrde da su dva hica pogodili Kenedija skoro istovremeno. Ova tvrdnja ukazuje da je na Kenedija pucalo više od jednog atentatora. Prema tome, Kenedi je bio žrtva zavere, a ne usamljenog strelca.

Kasnije zvučne analize snimka atentata koji je načinio Abraham Zapruder ukazuju da se čuju pucnji iz dva različita pravca. Tajna služba je prilikom organizovanja predsedničke posete napravila niz neobičnih i nedopustivih propusta. Predsednička kola bila su sa otvorenim krovom. Krivudava putanja kolone je primorala predsedničku limuzinu da često usporava. Na pomenutoj ruti bilo je preko 20.000 prozora s kojih je potencijalni atentator mogao da deluje. Između FBI i Tajne službe nije bilo koordinacije. Tu se niz veoma čudnih događaja ne prekida. Beleške sa Osvaldovog saslušanja, kao i većina dokumenata vezana za Kenedijevu autopsiju, nisu sačuvani. Smrti Osvalda i Rubija dodatno su povećale nepoverenje prema zvaničnoj verziji. Bez obzira na sve navedeno, Vorenova komisija je smatrala da Kenedi nije stradao kao posledica zavere.

Posle neuspelog puča na Kubi 1961. godine, poznatog kao Invazija u Zalivu svinja, koji je organizovala CIA, Kenedi se odlučio da smanji njen uticaj. Izvođenje svih tajnih operacija u vreme mira trebalo je da pređe u nadležnost vojske. Takođe, predsednik je planirao da povuče američke snage iz Vijetnama, čime bi vojnoindustrijski kompleks ostao bez unosnih ugovora. Možda ćemo pravu istinu saznati tek kada se oznaka tajnosti skine sa dokumenata vezanih za atentat na Kenedija, 26. oktobra 2021. godine.

          Nebojša Kartalija