SVEČANI PRIJEM U ČAST ISTRAŽIVAČA UNS-a SA STENFORDOVE LISTE Sinteza mladalačke energije i mudrosti ključ uspeha

U pitanju su Veljko Jovanović sa Filozofskog fakulteta, Ivana Kovačić, Teodor Atanacković i Livija Cvetićanin sa FTN-a, Dragan Lambić sa Pedagoškog fakulteta, Biljana Škrbić sa Tehnološkog fakulteta, Neda Mimica Dukić, Ante Vujić, Dušan Jakovetić i Stevan Armaković sa PMF-a, Momir Mikov, Jovan Lovrenski i Biljana Božin (preminula 2022) sa Medicinskog fakulteta, te Sergej Ostojić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Njima u čast juče je upriličen svečani prijem u zgradi Rektorata.

Redovni profesor FTN-a dr Ivana Kovačić, čija su istraživanja usmerena na mehaničke vibracije, smatra da su ovi rezultati na svetskoj Stenfordovoj listi razlog za ponos svih građana, jer osim sportista i kulturnih radnika, ova zemlja ima i naučnike, često nepravedno zapostavljene.

– Što se tiče moje karijere, ja sam negde na polovini i ovo predstavlja, pre svega, priznanje uloženog vremena, rada, ogromne žrtve, jer  da nije podrške najbližih, a u određenoj meri i Univerziteta, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Ministarstva nauke, toga svega ne bi bilo – dodala je dr Ivana Kovačić.

– Ta podrška nije u onoj meri kakvu imaju kolege iz inostranstva, ali je svakako nešto što u svetlu stanja u kojem se Srbija nalazi 2023. zaslužuje da bude pomenuto. Najviše mi znači zbog mojih studenata, jer kad se ta vest sa mojim imenom pojavi u medijima ili na sajtu fakulteta, to će svakako njima biti podstrek za učenje i usavršavanje da bi bili stručnjaci kakve ova zemlja treba. 

Prof. emeritus dr Neda Mimica Dukić izrazila je zadovoljstvo što među Stenfordovcima ove godine preovlađuju njene kolege sa PMF-a.

– Celu svoju karijeru bavim se ispitivanjem lekovitih biljaka i drugih prirodnih resursa biološki aktivnih jedinjenja, sa visokonaučnog aspekta – kaže ona. – Mislim da je rezultat moje pozicije na Stenfordovoj listi i aktuelnost ovih istraživanja, zbog čega su i radovi koje publikujemo veoma citirani. Kada sam predavala studentima, uvek sam naglašavala da treba praviti razliku između onoga što kaže nauka i rasprostranjenih zabluda, koje koštaju živote one koji se opredeljuju za lečenje ne poštujući konvencionalnu medicinu. Svojim najvećim uspehom smatram mnogo doktoranata, oko 15 doktorskih disertacija, i to što sam za sobom na Katedri za biohemiju ostavila mladi tim od devet sada već profesora, koji nastavljaju ovim putem. Da bi se došlo do svega ovog, neophodna je međunarodna saradnja. Sedenjem u jednoj laboratoriji i svom kabinetu, ne možete toliko toga postići. 

Prema rečima pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačka delatnost Zorana Milošević, u ambijentu UNS-a uvek mogu otkriti šta su njihove težnje, te su zahvaljujući kolegama sa fakulteta projektovali program razvoja do 2030. 

Rektor Dejan Madić istakao je da nema kvalitetne nastave bez dobre nauke, a da je ključ uspeha sinteza mladalačke energije i mudrosti.

Ova lista govori nam da imamo izuzetno posvećene profesore univerziteta i naučnike, koji nas pozicioniraju na naučnoj mapi da bismo mogli da se povezujemo u projektne timove i pojačamo saradnju sa privredom, jer svi ti naučni projekti budu upotrebljeni za inovativne proizvode, kaže državni sekretar u Ministrstvu prosvete prof. dr Marijana Dukić Mijatović. 

– S druge strane značajno, je i iz aspekta države, da vidimo koliko smo im toga omogućili kroz uslove rada i šta je to što će im biti potrebno u budućnosti. Tu nailazimo na afirmativne odgovore: setimo se da pre 2015. nismo imali nijedan naučno-tehnološki park u Republici Srbiji, u Novom Sadu imamo Institut za veštačku inteligenciju, ulažemo u modernu opremu, dok će BIO 4 kampus biti završen do 2026. – dodala je državna sekretarka.

– Na PMF-u smo videli da je teško popuniti nastavničke smerove, što znači da moramo vratiti dostojanstvo toj struci. Uradićemo mnogo što se toga tiče, jer kurikulumi treba da budu još interesantniji, profesori neformalniji, što ne znači biti neozbiljan već pružiti druge pedagoške i didaktičke principe. Jako me raduje što se na ovoj listi, pored profesora emeritusa, pojavljuju mladi lavovi, poput Lovrenskog, Lambića, ali i lavice, što je najbolje. Koliko mentori pomažu svojim doktorandima, toliko i akademci čine isto svojim svežim idejama – dodaje.

Otkako je 2019. formirana Stenfordova lista pa sve dosad, ime prof. emeritusa dr Livije Cvetićanin – koja je po osnovnoj vokaciji mašinski inženjer, što je malo neobično, budući da u vreme kada je upisivala mašinstvo žena i nije bilo – našlo se svake godine na listi najznačajnijih naučnika. 

– Ovakve vesti se šire i utiču na promenu pogleda na nauku, pogotovo što imamo odgovarajuće TV stanice, poput Brainz-a, koje emituju programe gde nas intervjuišu i prikazuju naša dostignuća, pa se desi da me na ulici presretnu nepoznati ljudi koji su me prepoznali – dodala je sagovornica. – Mislim da je značajno da nastavnik ima i svoje potomstvo na tako visokom nivou. Ivana Kovačić je, recimo, kod mene diplomirala, magistrilala i doktorirala, a jedna je od mojih studentkinja koje sam „avanzovala” za redovnog profesora. 

S. Milačić

Foto: F. Bakić