Svaki drugi stanovnik Srbije ima povišen krvni pritisak

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do moždanog udara, oštećenja srčanog mišića.



Prevencija, lečenje, komplikacije nelečene hipertenzije, tema su Međunarodnog kongresa o hipertenziji koji se održava u Beogradu, a na kome učestvuje više od 500 lekara iz zemlje i inostranstva.



Lekari iz Srbije imaju priliku da razmene iskustva sa vodećim stručnjacima za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Španije, Grčke, Belgije, kao i iz zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.



Kardiolozi, endokrinolozi, nefrolozi, vaskularni hirurzi, psihijatri, neurolozi, specijalisti medicine rada, specijalisti higijene i ishrane zdravih i bolesnih, govorili su o značaju gojaznosti, soli, vode za piće, ulozi dijetoterapije, fizičkoj neaktivnosti i neadekvatnoj fizičkoj aktivnosti bez stručnog nadzora, primeni suplemenata.



Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.



Ona objašnjava da sve više mladih i dece koji imaju taj zdravstveni problem jer su vodeći rizikofaktori - stres i fizička neaktivnost.



"Retko kada možete naći decu koja su napolju, oni su pretežno ili za kompjuterom ili u teretani. Niko prethodno ne uradi pregled, da te vežbe budu pod kontrolom. Važno im je da imaju mišiće, a ne razmišljaju o srcu", rekla je Stojanov za Tanjug.



Ona je pojasnila da problem predstavlja i slana hrana, mesne prerađivine koje su glavni izvor soli. Faktori rizika koji dovode do povišenog krvnog pritiska su i pušenje, alkohol, energetska pića, gazirani sokovi.



Predsednik Evropskog Udruženja za hipertenziju Kreutz Reinhold sa Univerziteta u Berlinu, govorio je o povezanosti lekova za hipertenziju sa nastankom karcinoma i razjasnio je mnoge zablude koje su do sada objavljivane, s obzirom na to da brojne analize nisu dale čvrstu povezanost između antihipertenzivnih lekova i karcinoma.



Doskorašnji predsednik Evropskog udruženja za hipertenziju Tsioufis Konstantinos sa Univerziteta u Atini, imaće predavanje kako nove lekove protiv dijabetesa koji imaju i kardioprotektivni efekat, utiču na smanjenje vrednosti krvnog pritiska, telesne težine i samim tim smanjuju i nastanak srčane i bubrežne slabosti.



Sa Univerziteta u Barseloni, gost u Srbiji biće prof. dr Antonio Coca, koji će govoriti o uticaju arterijske hipertenzije na nastanak srčane slabosti, s obzirom na to da je 47 odsto srčane slabosti posledica povišenog krvnog pritiska.



O novim Evropskim preporukama i koliko one mogu da se primenjuju u svakodnevnom radu govoriće gosti sa Univerziteta iz Zagreba- prof. dr Bojan Jelaković, prof. dr Ratko Stevanović i dr Živka Dika.



Gianfranko Parati iz Milana, ekspert iz oblasti dijagnostike povišenog krvnog pritiska, govoriće o ulozi i značaju ambulatornog 24-ovnog monitoringa arterijskog krvnog pritiska, aparata koji pacijent nosi 24 sata i koji prati vrednosti pritiska tokom uobičajenih dnevnih i noćnih aktivnosti.



Takođe, govoriće i o značaju 24-ovnog praćenja vrednosti perifernog, centralnog pritiska i parametara krutosti krvnog suda. Ti parametri utiču na smanjenje elastičnosti krvnog suda, zbog kojih se kod starijih osoba mere znatno više vrednosti pritiska.