Šumarice: 80 godina masovnog stradanja civila u Kragujevcu
KRAGUJEVAC: U spomen- parku "Kragujevački oktobar" u Šumaricama obeležava se Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 80 godina od masovnog streljanja civila u Kragujevcu, a državnu ceremoniju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Moleban, pomen stradalima, služio je episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom, a nakon toga predsednik Vučić položio je venac kod spomenika "V3", podignutom na mestu gde su 21. oktobra 1941.godine nemačke okupacione snage streljale đake i profesore kragujevačke gimnazije.
Vence su položili i ministri u Vladi Srbije, predstavnici Skupštine Srbije, Vojske Srbije, verskih zajednica, Grada Kragujevca, SUBNOR-a, kao i učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije.
Obeležavanju prisustvuju ministri Branko Ružić, Nebojša Stefanović, Darija Kisić Tepavčević, Gordana Čomić, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kao i brojni građani.
Takođe, prisustvuju i ambasador SAD Entoni Godfri, potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot, predstavnici ambasada Poljske, Slovačke, Austrije, Francuske, Belorusije, Palestine, Kazastana.
U znak sećanja na stradanje nevinih civila u Kragujevcu održava se i tradicionalni "Veliki školski čas,".
Masovno streljanje civila u Kragujevcu smatra se jednim od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, a streljanje je vršeno 19, 20. i 21.oktobra kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba sa partizanima i četnicima na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca.
Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50.
Tačan broj žrtava nemačke odmazde nije tačno utvrđen, a direktorka Muzeja 21.oktobar Marijana Stanković kaže za Tanjug da ta ustanova raspolaže podacima o 2.796 streljanih civila.
"Naša ustanova se vanično drži istraživanja našeg pokojnog kolege Staniše Brkiće i ima identifikovanih 2.796 žrtava. Veruje se da ih je nekoliko stotina više, a mi ćemo nastaviti to istraživanje koje će trajati verovatno decenija posle nas", rekla je Stankovivć.
Među streljanima je, kaže, oko 300 mladića i dece uzrasta od 12 do 20 godina, a među njima su učenici Prve i Druge gimnazije i Učiteljske škole, kao i mladići koji su radili u Vojnotehničkom zavodu.
Kako kaže, prema podaca Muzeja, 19. oktobra je streljano 415 građana u okolini Kragujevca, u selima Grošnica, Mečkovac i Maršić, a 20. oktobra je u Kragujevcu strljeljano grupa od 122 građana, među lojima je bilo i Jevreja.
"Najmasovnije streljanje je bulo na današnji dan kada je ubijeno više od 2.200 građana", kaže Stanković.
Na "Velikom školskom času" biće izvedena poema "Crni dan" Duška Radovića, prva poema namenski napisana za tu manifestaciju, a koja je izvedena 1971. godine.
Dramski prikaz režirao je Dragan Jakovljević, a poemu izvodi 12 glumaca Knjaževačkog teatra sa gostujućim glumcem iz Milošem Lazićem, a u saradnji sa Kragujevačkim teatrom.
"Duško Radović je tom poemom postavio temelj i standarde za poeme pisane u poslednjih 50 godina. Poema je vrlo tužna, govori o stradanju dece nevine žrtve koje nisu ništa krive. Opominje i nosi jaku poruku da takvi zločini ne smeju da se dešavaju", rekla je Stanković.
Dodaje da se "Veliki školski čas" u Šumaricama kao komemoracija održava od 1957.godine, a od 1961.godine ta manifestacija se održava kod Spomenika streljanim đacima i profesorima, koji je te godine i otkriven.
Veliki školski čas kraj spomenika streljanim đacima i profesorima prvi put je održan 1957. godine i od tada je u programu učestvovalo više od 50.000 učesnika, napisano na desetine poema, originalnih muzičkih i književnih dela.
U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je 1953.godine pretvoren u spomen-park, a memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara na kojoj se nalazi 30 masovni grobnica.
U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika koji su podignuti na humkama streljanih.
Kisić: Tragedija u Šumaricama se ne sme zaboraviti
KRAGUJEVAC: „Šumarice su mesto velike tragedije srpskog naroda koja se ne sme zaboraviti”, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević u Kragujevcu gde je prisustvovala obeležavanju Dana sećanja na žrtve stradale u Drugom svetskom ratu.
U Šumaricama je, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, obeleženo 80 godina od masovnog streljanja civila iz Kragujevca i okoline, među kojima i učenika i profesora kragujevačke gimnazije.
"Posle 80 godina nalazimo se na mestu gde se desila velika tragedija. Prisustvovali smo Velikom školskom času sa porukom da se ovaj događaj nikada ne zaboravi i da ne dozvolimo da se ikada više tako nešto bilo gde ponovi", rekla je Kisić Tepavčević novinarima posle ceremonije u Šumaricama.
Direktorka Prve gimnazije u Kragujevcu, Slavica Marković, koja je sa učenicima te škole položila venac kod Spomenika V3 streljanim đacima i profesorima, rekla je da je 21. oktobar datum koji budi najtužnija osećanja kod Kragujevčana koji, kako kaže, veoma poštuju sećanje na taj tragičan događaj.
"Kada vidite koliko Kragujevčana i ljudi iz drugih krajeva dolazi, daje veru da sa takva tragedija više nikada neće ponoviti", kazala je Marković.
Ona kaže da su u kragujevačkoj gimnaziji posebno vezani za ovaj datum koji je i Dan škole, a koji se svake godine obeležava komemorativnom akademijom.
"Naši učenici su svake godine u Šumaricama, svaki Veliki školski čas ostavi nas pod utiskom do sledećeg", kazala je Marković za Tanjug.
Navodi da su komemoraciji u Šumicama prisustvovali učenoci svih osnovnih i srednjih škola i predškolskih ustanova u Kragujevcu i istakla da je važno da se neguje sećanje na taj datum.
"Sve dok se podstiče da učenici pišu i slikaju o tome, to sećanje će živeti. Jasno je da mlade generacije ne mogu da dožive taj događaj kao potomci stradalih, ali u školi i porodici treba sačuvati to sećanje i uverena sam da će to tako uvek i biti", poručila je Marković.
Komemoraciji je i prisustvovao predsednik SUBNOR-a Vidosav Kovačević koji je rekao da je pre 80 godina srpski narod rekao istorijsko "ne" fašizmu i odazvao se pozivu Komunističke partije Jugoslavije i zajedno sa drugim jugoslovenskim narodima počeo je opštenarodni ustanak protiv okupatora.
Podsetio je da je u četvorogodišnjog borbi srpski narod najviše stradao o čemu govori i jedno od najvećih stratišta u Šumaricama.
Na kraju je srpski narod stao u stroj pobednika u Drugom svetskom ratu, a sa tom pobedom došla je sloboda kao najveća civilizacijska vrednost, rekao je Kovačević i dodao: "Oduševljen sam što je veliki broj mladih j učenika bio u Šumaricama. Ne smemo zaboraviti takve događaje. Jednom je neko rekao:"mrtvi nisu oni koji su umrli, mrtvi su oni koji su zaboravljeni".