Stručnjaci savetuju: Oprezno u sezoni svinjokolja

Jer, larva Trihinela spiralis koja dospe u meso zaražene domaće svinje može izazvati teške posledice po zdravlje i život čoveka.

- Trihineloze ima i s tim se ne treba igrati - kaže za “Dnevnik” šef Odseka republičke veterinarske inspekcije za Južnobački okrug Vlado Grubač. - Zato oni koji pripremaju meso, iako svinje kolju u svojim domaćinstvima, obavezno treba da ga odnesu na pregled, pa tek onda da od njega stavljaju kobasice i druge proizvode.



Prema njegovim rečima, i klanice u Južnobačkom okrugu su pod stalnom kontrolom i nadzorom ovog odseka Veterinarske inspekcije, “tako da tu nema omaške da će se nešto desiti”.Ove godine je od januara do kraja oktobra u JBO pregledano ukupno 463.900 životinja, a trihinela je pronađena u četiri slučaja. Radi se larvi koja je pronađena kod četiri domaće svinje. Pri tom, kod 88 pregledanih uzoraka divljači nije bilo pozitivnih slučajeva.



- U januaru 2014. utvrđena su dva slučaja u seoskim domaćinstvima u Šajkašu koja su klala za sopstvene potrebe i nisu obavili pregled. Svo to meso zaraženo trihinelom je uništeno. Deset osoba je obolelo, a protiv dve koje su pripremale meso podnete su krivične prijave za ugrožavanje zdravlja i života ljudi - navodi veterinarski inspektor Grubač.



U Institutu za javno zdravlje Vojvodine objašnjavaju da je trihineloza primarno infekcija divljih životinja među kojima se održava u procesu lanca ishrane. Zbog toga je najviše ima među životinjama koje pripadaju mesojedima i svaštojedima. Sve one mogu biti izvori zaraze za čoveka, ukoliko se njihovo meso koristi u ljudskoj ishrani. Infekcija se dalje prenosi na pacove, a s njih može da dospe u domaće svinje, ali i na mačke i pse.



Najveći epidemiološki značaj u Vojvodini ima domaća svinja, mada su registrovane i epidemije prouzrokovane mesom divlje svinje, kažu u novosadskom sedištu Instituta za javno zdravlje, gde napominju da životinja zaražena trihinelom ne pokazuje znake bolesti i ističu da se zato inficiranost može utvrditi jedino pregledom mesa na trihinelozu.



U veterinarskim stanicama širom zemlje pregled mesa košta 400 dinara, tako da cena ne bi trebalo da bude prepreka domaćinstvu da uzorak odnese veterinaru.Gojko Govedar iz Male Bosne, jedan je od onih koji su prethodnih dana klali svinje na imanju u okolini Subotice. Svinje gaji za svoje potrebe, a nakon klanja, kao i svake godine, donosi meso na analizu na prisustvo larvi trihinele, zarad sigurnosti i bezbednosti.



- Donosim lično zbog svoje bezbednosti, jer se to meso troši tokom cele godine. Ipak, porodica je u pitanju. Smatram da bi to trebalo svi da rade - rekao je Govedar.Veterinarski inspektor Vlado Grubač savetuje da se, osim uzorka mesa koji se nosi u veterinarsku stanicu, ponese i tzv. ušna markica svinje, tako da veterinar može da upiše tu životinju. Upozorava da se meso na pregled ne nosi kod privatnika koji nije registrovan, kao i da se od veterinara traži isključivo pisana potvrda da je uzorak predlegan, umesto molbe da se informacija da putem telefona, što se po njegovom iskustvu s terena ponekad dešava.



Snežana Kovačević

 

Simptomi



Prvi simptomi trihineloze kod ljudi mogu se javiti već posle nekoliko dana od korišćenja zaraženog mesa, upozoravaju u Institutu za javno zdarvlje Vojvodine.

To su gubitak apetita, malaksalost, muka, gađenje, bolovi u predelu želuca, povraćanje i dijareja. U drugoj fazi bolesti stiže visoka temperatura, otok očnih kapaka i lica i bolovi u mišićima zbog čega su otežani žvakanje, govor, hodanje, stajanje. Ovi simptomi uočljivi su najčešće 8-15 dana od konzumiranja inficiranog mesa i treba da pobude sumnju na trihinelozu, pogotovo ako meso nije bilo pregledano.

Upalni procesi u mišićima se u trećoj fazi bolesti smiruju, a larve trihinele se učauravaju. Oporavak može da traje mesecima.