Stručnjaci: Rampa na polovnjake, u EU oni idu pod presu

U našoj zemlji polovnjaka ima više od pola miliona, procenjuje predsednik Asocijacije Miloš Petrović, povodom novog programa Evropske komisije "Grin dil", a kojim EU uspostavlja nove prioritete u pravcu još viših standarda zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.



Srbija će rampom na uvoz vozila koje je Evropa izbacila iz upotrebe zbog zagađenja, subvencionisanjem nabavke električnih i hibridnih vozila, većom upotrebnom obnovljivih izvora energije, ali i usvajanjem propisa u oblasti zaštite životne sredine moći da doprinese programu "Grin dil".



Krajni cilj je da Evropa do 2050. postane prvi kontinent bez štetne emisije ugljen dioksida.



Petrović dodaje da je zato važno da se zaustavi uvoz vozila sa motorima Evro 3 i 4, jer su ona, između ostalog, i opasan reciklažni otpad koga Evropa želi da se reši.



U Srbiji takva vozila često završavaju bačena kraj puta čime postaju tokom vremena ozbiljan zagađivač zemljišta i vodotokova.



Petrović kaže da je važno da država počne da subvencioniše uvoz električnih i hibridnih vozila koja ne zagađuju vazduh, a štede kućnih budžet jer na svaki kilometar troše jedan dinar.



"U Srbiji je od kada postoji tržište automobila do danas registrovano samo 148 električnih vozila a ove godine deset. Najprodavaniji su Folksvagen ap, Golf i BMV i3", rekao je on.



Ove godine je, kaže, registracija hirbidna vozila bila iznenađujuće velika a takvih vozila ima oko 500 u našoj zemlji.



S obzirom na globalne trendove u oblasti energetske efikasnosti, jedno od glavnih polja na kojima je moguća ušteda, predstavlja oblast transporta.



Pored toga, za oko 30 odsto ukupne emisije CO2 u svetu odgovoran je transport.



Imajući to u vidu, električni automobili, prema oceni stručnjaka, sa svim svojim prednostima predstavljaju odgovarajuću alternativu, a njihova upotreba se povećava, kako na globalnom nivou, tako i kod nas.



Jedan od globalnih lidera u proizvodnji punjača za električne automobile, a koji posluje i u Srbiji je Šnajder Elektrik.



Širom sveta ova kompanija ima preko 100.000 punktova za punjenje električnih vozila.



Podaci pokazuju da je čak 76 odsto od ukupnog broja punjača u EU skoncentrisano u samo četiri zemlje Evropske Unije: Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji.



Procena je da će do 2025. godine broj elektro punjača u Evropi narasti na dva miliona, kažu u ovoj kompaniji.



"Kada je reč o Srbiji i zemljama regiona, u Srbiji i Crnoj Gori primećen je trend porasta isporučenih i ugrađenih punjača za elektro vozila i tu se polako približavamo zemljama koje su po pitanju elektromobilnosti već odmakle i koje su predvodnici tog trenda", rekli su Tanjugu u Šnajder Elektriku.



Na teritoriji Srbije isporučili su približno 100 elektro punjača.



U Beogradu su njihovi punjači instalirani na više lokacija od kojih su stanovnicima prestonice najdostupniji punjači u rekonstruisanoj garaži na Obilićevom vencu.



Resorni ministar Goran Trivan rekao je za Tanjug da će ministarstvo pokušati da deo sredstava iz bužeta odvoji za subvencije za kupovinu elektičnih ili hibridnih vozila. "Hrvatska u subvencije za električna i hibridna vozila ulaže dva miliona evra, a Slovenija četiri, što je važno kao podatak ako želimo čist vazduh", rekao je Trivan.



Evropa će nas, kaže, pritiskati da odustanemo od uglja i ostalilh fosilnih goriva, odnosno da koristimo druge prihvatljive i obnovljive izvore energije.



Smatra da je situacija oko zagađenja ne samo u Beogradu, Srbiji i regionu, u momentu kada ne rade toplane i individualne kotlarnice, bez sumnje ukazala na problem zagađenja koja potiču od saobraćaja.



Ako se izuzmu postrojenja poput Obrenovca, imamo velika zagađenja u saobraćaju, a razlog je taj što godišnje uvozimo između 100.000 i 150.000 polovih vozila sumnjivog kvaliteta, rekao je ministar.



"Kada se ta cifra pomnoži sa pet godina, vidimo da postoji najmanje 600.000 vozila koja stvaraju zagađenje", kaže Trivan.



Država je spremna, dodaje, da pomogne lokalnim samoupravama da rade na gašenju individulanih kotlarnica, a važno je pojačati i koeficijent energentske efikasnosti javnih i privatnih objekata širom Srbije.