Stručnjaci o efikasnosti vakcine AZ na starije od 65 godina
ZAGREB: Najviše doza, 2,7 miliona, Hrvatska je naručila od Astra/Zeneke, prvi kontignet je stigao i distribuiran je po regionima, ali je istovremeno otvoreno pitanje da li tu vakcinu treba da prime stariji od 65 godina, kao i da li ona ima uticaja na novi soj virusa.
To tim pre jer su pojedine države ograničile upotrebu te vakcine, poput Švajcarske.
Hrvatski naučnik Ivan Đikić sa nemačkog Gete instituta konstatuje da bi u idealnim uslovima bilo najbolje koristiti AZ vakcinu za populaciju starosti od 55 ili 65 godina.
Taj savet Đikić zasniva na dve činjenice.
Prva je, kaže, da je kliničkim ispitivanjima AZ uključila vrlo mali broj ljudi iznad 65 godina, pa nema pouzdanih podataka o tačnoj delotvornosti.
A drugi je, dodaje, što efikasnost vakcinacije slabi sa godinama osobe.
"To znači da, ako je efikasnost AZ vakcine oko 70 odsto kod mlade populacije, kod starijih je verovatno i niža. Upravo su zbog ta dva razloga mnoge zemlje u EU ograničile korišćenje AZ vakcine kod starijih osoba”, kaže Đikić za zagrebački Večernji list.
To, prema njegovim rečima, svakako ne znači da bi trebalo čekati efikasniju vakcinu koja je manje dostupna.
Epidemiolog Zlatko Trobonjača smatra da tu vakcinu treba koristiti i u populaciji starijih osoba s obzirom na to da ne postoji ni jedan starosni biološki ili imunološki razlog koji bi ograničio upotrebu u populaciji starijoj od 65, a dopustio u populaciji mlađoj od 65.
Korist od ove vakcine, kaže, višestruko premašuje bilo kakve moguće nuspojave, kojih u osnovi i nema, mišljenja je Trobonjača.
Objašnjava da sa starenjem dolazi postupni pad imunosti, budući da nakon atrofije timusa ne postoji zanavljanje novih tzv. devičanskih ili neiskusnih klonova limfocita T.
“Ovi se klonovi toekom života postupno troše za različite imunološke reakcije pa stariji ljudi završavaju sa sve manjim brojem neiskusnih ali sve većim brojem tzv. memorijskih ćelija, kaže Trobonjača.
Napominje da stariji ipak imaju još uvek dovoljan broj ćelija za za reakciju protiv antigena iz vakcine kao i protiv antigena iz okoline.
"Da nemaju, umrli bi od infekcija zbog imunosupresije. Prema tome, stariji ljudi nisu u imunosupresiji i mogu biti vakcinisani. Oni možda neće odreagovati kao mlađi, ali će ih vakcina sigurno zaštititi od težih oblika bolesti”, rekao je Trobonjača.
S njim se slaže i Luka Čičin-Šain iz Helmholtz centra za infektivna istraživanja u Braunšvajgu.
“U idealnom slučaju bilo bi bolje da imamo milione doza mRNK vakcine. Ali, proizvodni su kapaciteti takvi kakvi jesu, postoje ograničenja. Sa vakcinama zasnovanim na tehnologiji na kojoj počiva AstraZenekino to ide mnogo brže, oni imaju veće proizvodne kapacitete pa i te vakcine ima više", kaže Čin Šain.
Njegov savet je stoga da se treba vakcinisati AstraZenekom jer ne treba čekati bolje sutra i efikasnije vakcine koje će možda doći tek za godinu dana.