Štitasta žlezda mora redovno da se leči
Oboljenja štitaste žlezde su jedna od najčešćih endokrinoloških bolesti, a među njima je najzastupljenija oslabljena funkcija štitaste žlezde, hipotireoza, kao posledica autoimune bolesti štitaste žlezde, odnosno Hašimoto tiroiditisa. Češće oboljevaju žene, javlja se u svim starosnim kategorijama, ali se starenjem povećava šansa za razvoj ove bolesti.
Simptomi smanjene funckije štitaste žlezde su mnogobrojni, javljaju se postepeno i zbog toga mogu da prođu neprimećeno. Najčešće pacijenti navode umor, pospanost, gojenje, opadanje kose, lomljive nokte, s tim da se relativno često javljaju i poremećaji menstrualnih ciklusa kod žena i smanjen libido kod muškaraca.
Docentkinja dr Ivana Bajkin iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodine kaže kako se dijagnoza postavlja laboratorijskim ispitivanjima, koje pokazuju povišen TSH i niski T3 i T4.
- Ako sumnjamo na Hašimoto tiroiditis uradićemo i antiTPO i antiTg antitela koja bi trebalo da budu pozitivna. U okviru dodatnih ispitivanja radi se i ultarzvučni pregled štitaste žlezde. Hipotireoza se leči svakodnevnom primenom hormona štitaste žlezde, levotiroksina. Ovaj lek se uzima ujutru, odmah po buđenju, sa čašom vode i trebalo da bude sam u želucu bar 20 do 30 minuta, što znači da treba odložiti pijenje drugih lekova, jutarnje kafe ili doručak za toliko - navodi dr Bajkin.
Kod autoimunih oboljenja je važno imati na umu da pacijenti mogu da razviju i druga autoimuna oboljenja istovremeno, kao što su celijakija, megaloblastna anemija, Adisonova bolest, te povremeno da se radi skrining na njihovo prisustvo.
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine endokrinolog profesorka dr Edita Stokić kaže kako je pandemija kovid-19 hipotireozu ponovo stavila u žižu interesovanja, jer je primećeno da su pacijenti sa oboljenjima štitaste žlezde imali često težu kliničku sliku kovida sa nepovoljnijim tokom. Obično su u pitanju bili pacijenti koji su se neredovno kontrolisali kod endokrinologa i koji nisu redovno uzimali terapiju za hipotiroizu.
- U svim kovid jedinicama Kliničkog centra Vojvodine je procenjivana funkcija štitaste žlezde i to kod svih pacijenata koji su naveli da se od ranije leče od bilo kog poremećaja tiroidne funkcije, ali i u slučaju prisustva drugih indikacija za ovo ispitivanje. Doza levotirksina je po dobijanju nalaza korigovana da bi se postigao optimalan nivo hormona - napomenula je dr Stokić.
Tokom praćenja pacijenata po otpustu iz bolnice nakon lečenja od kovid-19 uočeno je kod nekih od njih novonastalo oboljenje štitaste žlezde subaktuni tiroditis. Dr Bajkin kaže kako za to oboljenje još uvek nije poznat tačan mehanizam nastanka, ali mu uvek prethodni virusna infekcija respiratornog trakta, što je i kovid-19.
- Oboljenje se javlja oko 10 do 14 dana posle viroze, manifestuje se bolom u vratu u predelu štitaste žlezde, povišenom telesnom temperaturom, preznojavanjem, lupanjem srca, mršavljenjem, drhtanjem šaka. Ovi simptomi su posledica pojačane funkcije štitaste žlezde, hipertireoize, koja nastaje zbog raspadanja ćelija štitaste žlezde i otpuštanja veće količine hormona u krvotok. Leči se mirovanjem, antipireticima i analgeticima, a po sanaciji akutne faze bolesti javlja se hipotireoza koja je obično takođe prolaznog karaktera, ali može da traje i do nekoliko meseci - objašnjava dr Bajkin.
Dr Stokić poručuje kako su bolesti štitaste žlezde česte i na njih treba misliti. Kod potvrđenih bolesti važne su redovne kontrole kod endokrinologa, kako bi se sprečile teže forme oboljenja sa komplikacijama.
n Ljubica Petrović
Redovan rad ambulante
Dr Stokić ističe kako je i tokom trajanja pandemije izazvane kovid-19, u vreme kada je KCV imao najveći broj hospitalizovanih pacijenata, kao i sada, ambulanta Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV je radila i radi u punom obimu i pruža usluge za pacijente.