ŠTA KAŽE KARDIOLOG? Holesterol može biti opasan, suplementi ne mogu da zamene lekove
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, a samo tokom 2021. godine čak 56 hiljada ljudi preminulo je od posledica ovog zdravstvenog problema. Naša zemlja spada u grupu zemalja sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom, rekao je kardiolog, profesor doktor Miloje Tomašević u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
Dr Tomašević navodi da se nismo izborili sa faktorima rizika. Na prvom mestu je pušenje, ukazao je on i dodao da su nam loše navike u ishrani, jedemo mnogo brze hrane, jedemo masnoće koje su štetne po zdravlje kao i testeninu.
"Takođe, nismo se izborili ni s visokim krvnim pritiskom. Kod nas se smatra da, ako ste se navikli na visok krvni pritisak, ne boli vas glava i nemate tegobe, da je to potpuno u redu. Ali, naravno da nije. Pritisak je tihi ubica, ne pravi mnogo simptoma, ali polako oštećuje krvne sudove, mozak, bubrege i dovodi do teških kardiovaskularnih i drugih problema", upozorio je dr Tomašević i dodao da misli da je potrebna sinhronizovana akcija svih nas da bismo se izborili sa svim ovim faktorima rizika i na taj način izašli iz grupe zemlja s visokim kardiovaskularnim rizikom.
LDL holesterol opasan za pritisak
Dr Tomašević ističe da visoki pritisak, ali i širok spektar raznih bolesti može da izazove upravo holesterol.
"Postoji HDL holesterol koji smatramo pozitivnim, jer vrši povratni transfer i na taj način smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Smatramo ga pozitivnim i želimo da bude što viši, da bude iznad 1 ili 2 kod žena. S druge strane, imamo LDL holesterol i trigliceride koji su štetni holesteroli i povećavaju rizik od ateroskleroze. Bolesnici obično nemaju nikakvih tegoba, nemaju simptome, kada imaju povećan LDL holesterol i trigliceride. Prvi simptomi se javljaju u poodmaklim godinama, kada taj holesterol počne da pravi komplikacije, a to su aterosklerotska bolest koja zahvata sve krvne sudove, ali se manifestuje infarktom srca, anginom pektoris, na mozgu moždanim udarom, na nogama bolovima u listovima, pri hodu, disekcijom aorte, prskanjem aorte... Širok je spektar bolesti koji zavisi od izloženosti visokom holesterolu. Na prvom mestu tu su LDL visok holesterol, a onda i trigliceridi", objasnio je prof. dr Tomašević.
Povišen HDL holestero deluje protektivno u slučaju da je povećan i LDL holesterol, napominje kardiolog.
"Na neki način on nas štiti od povećanog rizika koji sa sobom nosi LDL. Ne mora uvek da znači, ali u većini situacija jeste tako. Zbog toga smo malo oprezniji kada dajemo lekove za LDL. Priroda se postarala sama da nas zaštiti od tog visokog LDL-a, samim tim što imamo i HDL. Za razliku od LDL-a, na HDL možemo sami da utičemo redukcijom telesne težine, smanjenjem alkohola, povećanjem fizičke aktivnosti. Na nivo LDL-a možemo uticati samo 10 odsto i pošto je on osnovni nosilac kardiovaskularnih rizika, mi moramo najčešće lekovima da utičemo na povećani LDL i da probamo da ga normalizujemo", rekao je prof. dr Tomašević.
Statini sređuju holesterol
Glavni lekovi u borbi protiv lošeg holesterola pripadaju lekovima statinima.
"To su stari lekovi s kojima imamo ogromno iskustvo. U studijama, i svetskim i kod nas, oni su osnovna terapija, imaju zaštitnu ulogu, dosta su bezbedni, ali i dalje među pacijentima postoji otpor. Ljudi lakše uzmu neke suplemente ili OTC preparate ili neke dodatke ishrani, nego što će uzeti statine", kaže dr Tomašević i dodaje da je to tako zato što postoji negativna kampanja. Pacijenti se najviše palše da će im lekovi oštetiti jetru, ali to, kako ističe dr Tomašević, nije ispravan stav, jer su ovi lekovi vrlo bezbedni.
"Ako koristimo slabije statine, možemo do 30 odsto da smanjimo nivo LDL holesterola, ako koristimo jače i u većim dozama, možemo 50 posto da smanjimo nivo lošeg holesterola", kaže kardiolog.
Svaki dodatak ishrani ili suplement bio bi lek da je prošao ispit kvaliteta, ističe dr Tomašević.
"Suplementi ne mogu da zamene lekove i oni to nisu. Nisam protiv njih, ali sam svestan da mi nemamo dovoljno dokaza da je svaki od njih bezbedan i efikasan u punoj meri. Verovatno neki od njih jesu, mi lekari, na primer, preporučujemo crveni pirinač, ali svaki suplement bi bio lek da je dovoljno ispitan i da je prošao vremenski ispit u smislu kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti", zaključio je prof. Dr Miloje Tomašević u emisiji na televiziji K1.
