Šta Čerević pamti iza ajnfort kapije?

Muzeju sledi rekonstrukcija jer je deo projekta „Evropska prestonica kulture 2021”, te će svi videti šta se trenutno nalazi u njemu. Novac namenjen obnovi muzeja iz projekta već je uplaćen, javna nabavka završena te obnova sledi uskoro.

Imali smo prilike da zavirimo i otkrijemo prave raritete, umetničke slike, fotografije stare više od 100 godina, skulpture, fosile, ali i najstariju tamburu u Srbiji, pa i pesme čuvenih Čerevićana u rukopisu.

Čerević nazivaju još i gospodsko selo jer se u njemu uvek više vodio gradski život nego seoski, tvrdi predsednica Saveta mesne zajednice Čerević Mara Petković, i ponosno ističe da je njeno selo dalo mnoge velikane, a da datira još iz 18. veka.

Iduće godine, dodaje naša sagovornica, Zavičajni muzej slavi 40 godina od otvaranja.

Nalazi se u centru Čerevića, a iza velike ajnfort kapije krije se dvorište i nakon njega objekat sa šest prostorija. U muzej dugo nije ulagano i u lošem je stanju, ali smo se borili da uđe u projekat, umesto dvorca ili nekog drugog znamenitog objekta, i u tome smo uspeli. U prvoj prostoriji su nekada bile slike Milenka Šerbana, trenutno stoji samo jedna, dok su druge smeštene u depo Matice srpske u Novom Sadu na čuvanje jer mi, jednostavno, nismo imali uslova za to. Očekujemo da će nam rekonstrukcijom muzeja slike biti vraćene, kaže Mara Petković.

Po njenim rečima, sledeća prostorija pripada muškom horu „Jovan Grčić Milenko” koji peva duhovne, ruske pesme, romanse i u sobi su sve nagrade koje su osvojili, ali i neki pokloni.

Hor s prekidima postoji već 135 godina, a trenutno ima 22 člana. To su sve volonteri i nisu muzički obrazovani, ali su nastupali u Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj više puta, kao i, naravno, po Srbiji. U muzeju je i slika horista s patrijarhom Pavlom, kaže Mara Petković. Sve prostorije su, dodaje, takoreći spojene, odnosno ulazi se iz jedne u drugu, a u narednoj su fosili iskopani na Fruškoj gori, počevši od skeleta mamuta, ali i fosilnog kamenja.

Iduća prostorija sadrži postavku poznatih ličnosti Čerevića.

Tu je i slika „Seoba Srba” čuvenog Nikole Igića, a čak i jedna ulica u Čereviću nosi naziv po njemu, a gospodin s brkovima kog svi pamte bio je Čerevićanin i bio je trgovac, što je tada bila velika stvar u selu, kaže Mara Petković.

Kako dodaje, tu su i dva mozaika iz Sirmijuma koje je Grad Sremska Mitrovica poklonio Čereviću.

Mozaici iz rimskog doba su pod staklom i trudimo se da ih sačuvamo kako treba. Tu je i portret Atanasija Gereckog, koji je bio ktitor Čerevića, kao i naš doktor Dušan Savić Doda, prvi vojvođanski partizanski lekar, po kome Dom zdravlja danas nosi ime. Tu je i Đoka Savić Čiča, prvi pesnik u Čereviću, navodi naša sagovornica.

Mogu se videti i portreti Dimitrija Lazarova Raše, najmlađeg narodnog heroja, živog heroja.

Sledeća prostorija je posvećena pesniku Jovanu Grčiću Milenku, rođenom Čerevićaninu, pošto sam i predsednica Udruženja žena „Moje selance”, koje je upravo po njegovoj pesmi i dobilo ime, kaže Mara Petković.

Prema njenim rečima, mogu se videti u rukopisu pesme koje je pisao, a nedavno su nam u poseti bili i stručni ljudi iz Sremske Mitrovice, koje je veoma zanimala njegova tamburica.

Tražili su da otvorimo vitrinu i na poleđini stoji 1746. kao godina izrade, te spada u najstarije tamburice u Srbiji, čuli smo od naše sagovornice.

U poslednjoj prostoriji u nizu nalaze se skulpture Jovana Soldatovića, koji je takođe Čerevićanin.

Konj na Sajmu, skulpture žrtvama Racije na Keju, jeleni na Tvrđavi, što znaju svi Novosađani, delo su Jove Soldatovića. Njegove skulpture u minijaturi mogu se videti i u našem muzeju, kaže Mara Petković.

Maša Stakić