Službe na Veliki četvrtak s ponekim vernikom u crkvama

U beogradskim crkvama je Veliko bdenije, zbog zabrane kretanja od 17 časova, služeno nešto ranije već od 14 ili 15 sati, a vernici su, poštujući preporučene mere za sprečavanje širenja korona virusa, uglavnom stajali ispred hrama i preko zvučnika pratili službu. 

U pojedinim velikim crkvama kako se moglo videti, manji broj vernika je ušao unutra, i ali na velikoj udaljenosti i sa zaštitnim maskama pratio liturgiju. 

Vernici su mogli jutros da se pričeste na liturgiji Svetog Vasilija Velikog, dok sutra na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju "Carski časovi". 

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. 

Inače, vernici koji su postili se pričešćuju na liturgiji na Veliku subotu i na Vaskrs kada se završava najstroži sedmonedeljeni post, ali i drugog i trećeg dana Vaskrasa odnosno u ponedeljak i utorak iako su u ta dva dana mrsili.

Uobičajeno je da sveštenici po kućama pričešćuju stare, nemoćne i bolesne, ali to će ove godine izostati. 

Na Veliki cetvrtak obeležavaju se četiri događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdajstvo sina Božijeg. 

Veliki petak je dan Hristovog stradanja, kada je osuđen na smrt od strane Rimljana, a na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja. 

Na taj dan se čitaju Carski časovi kojim se na jutrenju podseća na njegovo vođenja na sud ka Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi plaštanica na sredinu hrama radi poklonjenja Hristu. 

Prema predanju, u subotu po raspeću su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao. 

U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život. 

Za hrišćane je praznik vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva. 

Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela. 

Na istini da je Hristos vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje. 

Na taj dan se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu. 

Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, a vernici se pozdravljaju sa "Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!".

Inače, jaje je simbol obnavljanja prirode i života.