Skoro dve trećine građana ne bi prihvatilo izvinjenje NATO

To je pokazalo nedavno istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO Instituta za evropske poslove, čije teme su bile podrška članstvu Srbije u NATO, razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja, kao i ocena i korist sradnje Srbije i NATO.



Prema mišljenju najvećeg broja građana, razlozi bombardovanja Srbije odnose se na vojne, političke i ekonomske interese SAD-a i Zapada, iako je, kako se navodi, do 2018. godine, glavni uzrok, po mišljenju ispitanika, bila politika Slobodana Miloševića.



Članstvo Srbije u NATO podržava tek 10 odsto ispitanika, ali je za saradnju 31 odsto ispitanika - u nešto većem procentu muškarci i ispitanici iz Vojvodine i Beograda, dok 61 odsto ne podržava - nešto više žene i ispitanici iz centralne Srbije, dok 8 odsto ne zna da odgovori.



Među ispitanima, 32 odsto se izjasnilo da zna da Srbija od 2015. ima najviši status zemlje partnera NATO i da je imala 109 zajedničkih vojnih vežbi sa NATO i zemljama članicama NATO u poslednjih sedam godina.



Intenzivnu saradnju Srbije sa NATO u poslednjih sedam godina skoro polovina ispitanika - 49 procenata, ocenjuje negativno i to su u nešto većem procentu muškarci, kao i ispitanici sa završenom osnovnom školom. 



Manje od trećine, 29 odsto ispitanih ovu saradnju procenjuje kao pozitivnu, a 22 odsto ne zna da odgovori na to pitanje.



Takođe, mala je razlika između onih koji smatraju da je, nakon 20 godina od bombardovanja, vreme da dođe do pomirenja - 43 odsto smatra da je vreme da do pomirenja dođe, a 46 odsto da nije, dok 11 odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.



Izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja prihvatilo bi 30 odsto građana, šest odsto ne zna, dok je 64 procenata onih koji ne bi prihvatili izvinjenje, i među njima je više žena, stanovnika Zapadne Srbije i Šumadije, dok sa porastom godina starosti raste broj ispitanika koji ne bi prihvatili izvinjenje zbog bombardovanja.



Kada je reč o oceni odnosa Srbije i NATO, najviše ispitanih dalo je najnižu ocenu - 1, a najmanje ocenu 5, pa je prosečna ocena - 2,13.



„Odnos između Srbije i NATO 38,3 odsto ispitanika ocenjuje ocenom 1, 21,5 procenata daje ocenu 2, trećina ocenu 3, 4,9 odsto ocenu 4, a tri procenta ocenu 5. Prosečna ocena iznosi 2,13“, navodi se u saopštenju.



Takođe, primećeno je da nešto više prosečne ocene daju žene, ispitanci starosti do 45 godina, kao i stanovnici Zapadne i Istočne Srbije.



Takođe, 22 odsto građana smatra da Srbija može da ima koristi od članstva u NATO-u i takav stav prisutniji je kod muškaraca, građana starosti do 30 godina, srednjeg i visokog obrazovanja i svih regiona, osim Zapadne Srbije. 



Po tom pitanju 15 odsto građana nema jasan stav, dok je 63 odsto onih koji smatraju da članstvo u NATO-u neće doneti nikakvu korist Srbiji, a među građanima koji dele ovaj stav više je starijih od 30 godina, onih sa završenom osnovnom školom, kao i građana regiona Zapadna Srbija.



Kada je u pitanju procena broja stradalih od posledica NATO bombardovanja, najveći broj ispitanika - njih 45 odsto, navodi odgovor “između 2.000 i 5.000“.



Institut je, u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, istraživanje sproveo od 8. do 14. marta, na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika.