Školarci u Srbiji četiri sata dnevno provedu u igranju igrica
Upotreba interneta, kompjutera, pametnih telefona i drugih elektronskih uređaja ima značajne prednosti za korisnike, kao što su bolji pristup informacijama i olakšavanje društvenih kontakata, ali ujedno su dokumentovane i negativne posledice po zdravlje koje su pvezane sa njihovom preteranom upotrebnom od strane određenog procenta populacije.
Istraživanja su pokazala da društvene mreže mogu da imaju pozitivne uticaje na različite aspekte psihosocijalnog razvoja, ali i da su adolescenti najosetljiviji na moguće negativne aspekte komunikacije elektronskim medijima.
- Posebna pažnja se poklanja igranju igrica koje su popularne među velikim brojem adolescenata. Iako patološko igranje igrica, odnosno poremećaj igranja igrica pogađa samo malo procenat onih koji igraju video igrice, neophodno je da osobe kojima ove aktivnosti utiču na druge dnevne aktivnosti, kao i na fizičko i psihičko zdravlje i društveno funkcionisanje, budu posebno svesne i upozorene na sve opasnosti - navodi se u nedvano objavljenom istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Internet je velikom broju adolscenata u Evropi dostupan tokom čitavog dana. jedno od istraživanja pokazalo je da 94 odsto provodi određeno vreme na društvenim mrežama, a 83 odsto njih smatra da im društvene mreže pomažu da budu bolje upoznati sa onim što se dešava u životima njihovih drugova i drugarica. Dokazi iz istraživanja ukazuju i na to da komunikacija putem društvenih mreža i aplikacija može da ima pozitivne efekte, ako se na ovaj način komunicira sa već postojećim prijateljima, a ne sa anonimnim kontaktima i osobama koje su upoznali putem interneta.
Podaci o vremenu provedenom ispred ekrana značjni su kako bi se analiziralo slobodno vreme mladih, ali i kako bi se pratile promene tokom dana. Vreme provedeno ispred ekrana ne treba da se posmatra polarizovano, kao isključivo negativno ili pozitivno, a posebno je važno da se mladima obezbedi kvalitetan sadržaj. Američka akademija pedijatara preporučuje da vreme provedeno ispred ekrana ne treba da bude duže od dva sata dnevno, što ne uključuje vreme koje se provodi ispred kompjutera i drugih elektronskih uređaja u cilju učenja.
- U okviru istraživanja ispitivano je vreme koje mladi provode u gledanju televizije, video (uključujući jutjub i slično), DVD ili neke druge zabave na ekranu, kao i vreme koje provode u igranju igrica i u drugim aktivnostima uz neki elektronski uređaj - kažu u “Batutu”.
Učestalost korišćenja elektronskih mdija dva ili više sati tokom dana razlikuje se prema uzrastu, a za pojedine medije i prema polu. U Srbiji 57 odsto učenika iz ispitivanja provodi dva ili više sati dnevno tokom radnog dana u gledanju televizije, pri čemu je najmanji procenat među učenicima petih razreda (40,7 odsto). Razlike u igranju igrica uočljiviji su prema polu nego prema uzrastu, a veći je procenat dečaka nego devojčica koji igraju igrice dva ili više sati tokom vikenda i tokom radnih dana.
Učenici su davali odgovre na pitanja o razlozima kortišćenja elektronskih medija za komunikaciju. Približno svaki deseti učenik se slaže ili potpuno slaže sa tvrdnjama da im je lakše da govore o tajnama, svojim osećanjima ili brigama preko interneta, nego licem u lice, dok se više od 70 odsto učenika uopšte ne slaže ili ne slaže sa ovim tvrdnjama.
- Uočljive su i razlike u vremenu provedenom tokom dana u igranju igrica na pametnom telefonu, tabletu, laptopu, kućnom računaru, konzoli među učenicima kooji na ovaj način provode vreme. Najveći procenat učenika koji igraju igrice to čini oko jedan sat dnevno u danu kada ih igra, ali skoro svaki peti đak (17,5 odsto) to čini više od četiri sata dnevno - pokazali su rezultati istraživanja.
Analizirana je i onlajn komunikacija kod kojom se u okviru ovog istraživanja podrazumevalo slanje ili primanje tekstualnih poruka, emotikona, fotografija, video ili audio materijala instant porukama (vajber, votsap), društvenih mreža (fejsbuk, instagram) ili elektronskom poštom - na kompjuteru, laptopu, tabletu ili pametnom telefonu.
- Rezultati pokazuju da je više od trećine (39,6 odsto) đaka navelo da skoro svo vreme tokom dana komunicira sa bliskim prijateljima, a šest odsto to ne čini nikada. Korisnici koji sa nekom osobom ili svim osobama komuniciraju skoro sve vreme, mogu da se posmatraju kao intenzivni korisnici ovih medija i u tu grupu spada 48,9 odsto učenika, uz razlike prema polu i razredu - navodi se u istraživanju.
LJ. Petrović