Skokovi temperature smetaju hroničnim bolesnicima
NOVI SAD: Kardiovaskularni i plućni bolesnici najteže su podneli velike temperaturne razlike proteklih dana, a portparolka Zavoda za hitnu medicinsku pomoć “Novi Sad” dr Mirjana Bursać kaže kako su u jednom danu imali 123 intervencije na terenu i oko 500 poziva građana koji su tražili savet.
U roku do sedam dana temperatura vazduha išla je od minus 20 do plus 20 stepeni Celzijusa, a i ovu sedmicu karakteriše promenljivo vreme.
Dr Bursać kaže da su njihove ekipe najviše posla imale u danu kada je naglo otoplilo.
Dr Mirjana Bursać savetuje svima i dodatni oprez u saobraćaju.
Čim dođe lepše vreme, više je učesnika u saobraćaju. Više je pešaka, ljudi na biciklima i rolerima, više je motora. Svi oni su potencijalno ugrožene kategorije u saobraćaju. Zato svi učesnici treba da budu pažljiviji, savetuje dr Bursać.
Tog dana imali smo 123 izlaska na teren i oko 500 poziva ljudi koji su tražili savet. Obično je da imamo između 80 i 100 intervencija, a sve preko 100 je neuobičajeno veliki broj. Tog vikenda je bilo 20 odsto više poziva i intervencija. I zdravi ljudi, kao i hronični bolesnici teško podnose ovako velike razlike u temperaturi. Kada se vreme stabilizuje, ljudi se adaptiraju i naviknu, onda više nemamo toliko intervencija, kazala je dr Bursać.
Prema njenim rečima, zdravi ljudi osećaju tegobe koje obično prođu u roku od 24 ili 48 sati. Tokom tog perioda oni imaju glavobolje, razdražljivi su, imaju vrtoglavice. Simptomi prođu spontano i nema potrebe da idu kod lekara.
Hroničnim bolesnicima pogoršavaju se simptomi osnovne bolesti. Srčani bolesici imaju bol u grudima i varira im krvni pritisak, a plućni bolesnici osećaju sviranje u grudima i nedostatak vazduha. Takođe, mogu da se jave i neurološke tegobe, poput zanošenja i vrtoglavice, reumatičari osećaju bolove u zglobovima i mišićima, a pacijentima sa gastričnim tegobama javlja se bol u želucu, mučnina i pojačana gorušica. Psihijatrijski bolesnici postaju razdražljivi, a neki mogu da budu i agresivni, navodi dr Bursać i napominje da su srčani i plućni bolesnici najteže podneli ove temperaturne razlike.
Na vreme ne može da se utiče, te dr Bursać kaže kako je nemoguće biti spreman za ovakve vremenske promene, ali savetuje građane da budu umereni u svemu.
Trebalo bi da budemo umereni u ishrani i u fizičkim aktivnostima i u odlascima u prirodu. Ne bi bilo loše da se ljudi više odmaraju, ali i da unose više vitamina, ukoliko su u mogućnosti, preporučuje dr Mirjana Bursać.
LJ. Petrović
