Sirijac ćirilicom piše otpusne liste u Kliničkom centru Vojvodine

Mladi Sirijac  Omar Fato detinjstvo je proveo u Dubaiju, studije medicine počeo je u Siriji, a završio ih je u Novom Sadu, gde je sada na specijalizaciji iz ortopedije. Iako je medicinu u našoj zemlji studirao na engleskom jeziku, sada govori i piše na srpskom jeziku, a retko se desi da neku reč ne razume.

- Prilikom uzimanja anamneze, pacijent mi je rekao da se povredio kada je pao iz čamca. Pitao sam ga gde je to bilo, on kaže, pa pao sam iz čamca. Ja pitam je li u kući, on ponovo kaže iz čamca. Pitam je li to bilo na poslu, on ponovo kaže iz čamca. Izašao sam i pitao kolegu šta znači ta reč. Vratio sam se kod pacijenta i pitao ga ponovo kako je došlo do povrede i čovek kaže “Pa pao sam iz čamca”, a ja mu odgovorim “A, na reci”. Nikada neću zaboraviti reč čamac - kaže dr Omar Fato.

Rođen je u Dubaiju 1990. godine, a nakon završene gimnazije, otišao je na studije medicine u Siriju. Kada su mu ostala svega dva ispita i diplomski, zbog rata je 2012. godine morao je da napusti Siriju i otišao kod roditelja u Dubai, a sa njim i njegova koleginica sa studija i sadašnja supruga dr Rama Albeik.

- Tražio sam neki fakultet gde će me prihvatiti da završim studije, ali nisam uspeo nigde. Proveo sam i tri meseca u Americi, ali nigde nisam mogao da nastavim fakultet. Čak ni u Dubaiju me nisu prihvatili, jer sam ja u Alepu studirao na arapskom, a u Dubaiju studiraju na engleskom. Supruga mog brata je iz Crne Gore i po njenom savetu sam kontaktirao fakultete u Srbiji. U Beogradu su hteli da me prime na četvrtu godinu, ali ne i da mi pošalju pozivno pismo, a bez njega nisam mogao da dobijem vizu. U Novom Sadu su me prihvatili na petu godinu, poslali pozivno pismo i završio sam studije na engleskom jeziku - priseća se dr Fato svog puta do Vojvodine.

Venčao se 7. novembra 2013, a svega tri dana kasnije stigao je u Novi Sad. I on i supruga su diplomirali 2015. godine u novembru, iako su nekoliko meseci pre toga dobili sina Visama. Državni ispit nisu mogli da polažu na engleskom, te su u avgustu 2016. godine počeli da uče srpski jezik, prvo tri meseca na Filozofskom fakultetu, a potom još tri meseca u školi “Azbukum”. Državni ispit su oboje položili u martu prošle godne, a mesec dana kasnije upisali su specijalizaciju. Supruga je na drugoj godini dermatologije, a on je na ortopediji.

Na Klinici za ortopediju počeo je da volontira 1. maja i znao je polovično jezik. Dosta toga je hteo da kaže, a nije mogao, jer su mu falile reči. Sada više nema taj problem. Svaki dan je u Klinici od 7 sati ujutro, onda ide u salu do 14 časova, gde je prvi ili drugi asistent hirurgu i potom ide na odeljenje bar do 16 časova.

- Prvi mesec sam bio na septičnom odeljenju, onda je prim. dr Ivica Lalić tražio da dođem na odeljenje proteza. Veliku pomoć imam od prof. dr Dragana Savića, koji mi je više od mentora i kao otac i od kojeg učim ne samo da budem dobar ortoped i hirurg, nego i dobar i korektan čovek. Zahvalan sam i docentu dr Zoranu Gojkoviću koji se nikada nije postavio kao da sam stranac. Uvek je prema meni ljubazan, od prvog dana u sali se ponašao kao da sam odavde i pomogao mi je da razumem srpski mentalitet. Izuzetno je pozitivan u upravnik Klinike prof. dr Miroslav Milankov koji je pun snage i energije i motiviše me da idem napred, a mi specijalizanti smo kao jedna porodica i svi se međusobno pomažemo - priča dr Fato i napominje da je do sada samostalno uradio i četiri manje operacije

Omarov sin Visam, kojeg zovu Semi, ide u vrtić sa srpskom decom i pođednako dobro govori i srpski i arapski jezik. Omar kaže da ga sin čak u nekim situacijama ispravlja kada nešto pogrešno kaže na srpskom jeziku.

Sviđa mu se što su ga ovde ljudi lepo prihvatili i što ga ni na Klinici, ni u gradu, niko ne gleda kao da je stranac. Ono što je teško prihvatio su neke odlike našeg mentaliteta, kao što su navike u hrani i piću.

- Ja ne jedem svinjetinu, a ovde ljudi jedu svinjetinu i za doručak. Ali na Klinici kada neko kupi hranu, u posebnu posudu stave sir za mene. Ja to jako cenim. Neobično mi je bilo kada sam video i koliko se ovde pije alkohol. Meni je to strano. Neobično mi je bilo i što ljudi puno psuju. Međutim, sada i ja nekada opsujem, na primer u saobraćaju, kada vozim kola, pa mi neko izleti i tada me supruga pita jesam li sada postao pravi Srbin - kroz osmeh priča dr Fato.

Voleo bi ostane ovde, a uskoro treba da postane otac po drugi put i voleo bi da se njegova ćerka rodi u Srbiji. Međutim, specijalizacija dugo traje, pet godina, i on ne zna šta će biti do tada. Svaka godina specijalizacije ga košta 2.500 evra, odnosno 5.000 za njega i suprugu, a još toliko daju za vrtić u koji im ide sin. Oni su na volonterskoj specijalizaciji i ne zarađuju.

- Nisam planirao da ostanem ovde, mislio sam da ću otići u Ameriku. Ali tamo Sirijci ne mogu da odu. Za neku drugu zemlju, opet mi treba nov jezik, a to mi je sada teško. Mi nismo izbeglice, mi smo došli zbog studija. Kada sam ovde došao bio sam ništa, a sada sam postao nešto. Nadam se da ću ipak uspeti da ostanem. Život se živi samo jednom i ja želim da ga živim sa osmehom. Hoću da naučim da radim sam, svojim rukama - zaključuje dr Fato.

Ljubica Petrović