Šarčević: Neću dozvoliti smanjenje Desankine poezije u programu

Kako je istakao, radi se o pokušaju Zavoda da se preorganizuje ono što Desanka Maksimović ima u školskom sistemu, ali ono što je važno istaći da je sve u proceduri i radnoj verziji.

Sigurno kao ministar neću dozvoliti da bude smanjen, nego se zalažem da se apsolutno njeno učešće u školskom programu poveća, ne samo nje, već i drugih velikih pesnika. Ovu moju odluku sam preneo i Zavodu i Savetu, kazao je ministar.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas da pesnikinja Desanke Maksimović nikada neće biti izbačena iz obrazovnog sistema Srbije.

"Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka", navela je Brnabićeva na Tviteru.

Ministar prosvete Mladen Šarčević prethodno je za Tanjug rekao da odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da iz trećeg razreda srednje škole isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog - čuvenu zbirku velike pesnikinje "Tražim pomilovanje", nije konačna.

Kako je objasnio, procedura je da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu.

Zavod je stručno telo, njihove komisije kada donesu odluku dalje predlog šalju savetodavnom telu, koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju. U Nacionalnom prosvetnom savetu sedi struka i stručna društva koja kada daju na usvajanje predlog, ja mogu da reagujem, objasnio je Šarčević.

Jerkov: Nije na Zavodu da menja sliku istorije srpske književnosti

Profesori književnosti 20. veka s katedre Filološkog fakulteta, uputiće dopis Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja povodom odluke da iz programa za treći razreda gimnazije isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog - čuvenu zbirku velike pesnikinje "Tražim pomilovanje", rekao je za Tanjug profesor na ovom fakultetu Aleksandar Jerkov.

Svi smo zatečeni vešću da se delo Desanke Maksimović izbaci iz programa srednjih škola u Srbiji. To samo po sebi deluje gotovo neverovatno. Katerda za srpski književnost već je reagovala, a mi nastavnici Književnosti 20. veka sa katedre uputićemo Zavodu jedan celovit pogled na to kako predstaviti književnost 20. veka, kazao je Jerkov.

Profesor Jerkov je istakao da je godinama dobro sarađivao sa Zavodom i da ne želi da sav terat i senka padne na njih, ali da mora da ukaže na to da je „mešanje i kvarenje programa koje nije razmotreno i usklađeno sa profesorima srpske književnosti na univerzitetu, pogrešan potez.“

Nije reč o palijativnim merama da se greška napravi i nešto drugo prikrpi, reč je o tome da se mora uspostaviti određeni sistem i da postoji jedno bitno pravilo: Nije na Zavodu, a nije ni na nekom pojednicu koji sarađuje sa Zavodom, da menja sliku istorije srpske književnosti, poručuje Jerkov.

Kako ističe, vrlo je teško praviti programe, što poznaje iz sopstvenog iskustva, kao što je uvek i teško usaglasiti različita stanovišta – onih koji izvode nastavu i onih koji brinu o slici celine srpske kulture i književnosti.

Uprskos tome, kada se predano i vredno radi može da se napravi rezultat. Očekivao bih da se Zavod i stručnjaci koji su angažovani u njemu u ovoj situaciji potrude i poslušaju nečije savete, zaključuje Jerkov.

Njegovo mišljenje dele i pesnici Matija Bećković i Vladimir Kopicl.

Ta knjiga je vrhunac njene poezije. Kada je objavljena predstavljala je pravi književni događaj, a njena poruka je nešto najplemenitije i najnasušnije za naše prilike. Izgleda da je došlo vreme da takav jedan poziv mora biti odbačen. Ne verujem da je to iz naše glave, smatra Bećković.

Smatra da je obrazloženje da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj” smešno i da je suština poezije da bude vanvremena.

I ne trebe da bude vezana za jedno vreme, tako da je najveća vrlina te poezije proglašena njenom manom, kaže Bećković.

Kopicl: Argumentacija komisije vrlo neozbiljna

Vladimir Kopicl, inače dobitnik nagrade “Desanka Maksimović” za 2012. godinu, takođe smatra da je argumentacija komisije vrlo neozbiljna.

Ne znam da li postoji i jedan pisac koji bi želeo da se uklapa u tokove epohe, to vam sigurno nije na prvom mestu kada stvarate. Mislim da mi kao ljudi koji se bavimo književnošću možda nećemo izgubiti mnogo odlukama neke nadležne komisije, ali književnost kao fenomen i pojava u takvim situacijama mnogo gubi i naravno da zbog toga moram biti protiv takve odluke, kaže Kopicl za Tanjug.

Pritom ističe da on ne spada u obožavaoce poezije mnogih starijih kolega, ali da je apsolutno važna činjenica da bi bez takve vrste poretka bilo jako teško razumeti šta je srpska savremena književnost u okviru koje oni danas stvaraju.

Mislim da naše kolege više treba da se bave, kada rade na nastavnim planovima, obogaćivanjem programa stvarno ozbiljnim savremenim piscima, nego da se bave time kako će da eliminišu nekoga ko im ne odgovara, smatra pesnik.

Nažalost, dodaje, često je situacija da u stručnoj komisiji sede ljudi koji nikada nisu pisali poeziju i slične literarne discipline.

A ako i jesu onda su se možda suviše zaneli svojim zvanjem, pošto za pisca prvo zvanje je pisanje, a nažalost o nama često prosuđuju ljudi koji nikada nisu pisali ništa osim tumačanje sekundarnih i tercijarnih tumačenja, zaključuje Kopicl.