San i java čoveka iz neolita

Samo mali deo života naših predaka iz tog doba, kada su prvi put počeli da se bave poljoprivredom, grade kuće u stalnim naseljima i prave keramičke posude i figure, prikazan je u okviru moderne i nesvakidašnje izložbe „San neolitske noći” koju građani mogu pogledati do 15. oktobra u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu (Dunavska 35).

Izložba, posvećena Starčevačkoj, Vinčanskoj i Potiskoj kulturi, je koncipirana tako da predstavlja život ali i duhovni svet stanovnika neolita. Odudara od ubičajnog jer daje priliku posetiocima da istraže svet praistorije i mnogobrojna otkrića na novim lokalitetima. Naziv „San neolitske noći“ nije slučano izabran. Prostorija, u kojoj je u oko 30 vitrina izloženo više od 180 predmeta neprocenjive vrednosti, ispunjena je klasjima žita, a u njoj se „smenjuju“ dan i noć, uz zvučne efekte poput oglašavanja cvrčaka, te građani s kupljenom kartom mogu da posete izložbu dva puta - po danu i kad u prostoriji „zađe sunce“.

„Od svitanja, do sumraka“ mogu da vide skulpturu „Vidovdanka“, figurinu koja se smatra za jedan od najlepših primeraka vinčanske plastike. Otkrivena je na Vidovdan 1930. godine, po čemu je i dobila ime, na lokalitetu Vinča - Belo brdo. Napravljena je od pečene gline, a površina joj je polirana. „Vidovdankino“ lice je petougaono, istaknute su joj krupne, bademaste oči i nos, što je tipičan primer takozvane „vinčanske maske“ po kojoj je umetnost tog društva poznata. Izložena je i figura majke s detetom, a pažnju posebno privlače poklopci sa „ušima“, koji podsećaju na glavu Betmena, a koji su korišćeni za pokrivanje raznih posuda. Sa lokaliteta Borđoš je izložena velika rekonstruisana amfora, čiji pronalazak krije zanimljivu priču. Lane je lokalitet bio ugrožen kopanjem divljeg rova, pa su se stručnjaci Muzeja uputili na teren. Tokom obilaska pronašli su fragmene posude, koji su sada konzervirani i izloženi među klasijima žita.

Prema rečima direktorke Muzeja Vojvodine Tijane Stanković Pešterac u godini kada Novi Sad nosi titulu Evropske prestonice kulture izložba „San neolitske noći“ u fokus stavlja koncept kulture, mira i zajedništva bacajući novo svetlo na važne procese tokom mlađeg kamenog doba, a koji su iz korena menjali način života na tlu Evrope. Daje uvid u širenje zajednica pristiglih s Bliskog istoka, koje su donele novo znanje, veštine i umetnost, ali i njihov odnos sa starosedeocima i njihovo prožimanje kultura, odnosno multikulturalnost što je ostala odlika ovih prostora. Kako je objasnila, ljudi malo znaju o neolitu, posebno o njegovom značaju, a uvreženo je mišljenje da se radi o primitivnom društvu što uopšte nije tačno.

Neolit, period od pre 8.000 godina, je bilo vreme kada su naši preci na ovim prostorima gradili kuće, pravili su naselja s ulicam, kultivisali pšenicu,  pravili posude od keramike, i čak su prelazili stotine kilometara kako bi dopremili opsidijan, odnosno vulkansko staklo, čak sa prostora današnje Mađarske i Slovačke.

- O značaju ove postavke govori i činjenica da je poslednja velika izložba o neolitu u našoj zemlji organizovana 1968. godine. Sa otkrićima novih lokaliteta i osavremenjavanjem arheoloških istraživanja, ovo će biti prva izložba u Srbiji, i to u godini titule Evropske prestonice kulture, koja će obuhvatiti nove, mnogobrojne segmente iz ovog perioda, koje publika još nije imala prilike da vidi - objasnila je Tijana Stanković Pešterac, dodajući da su u relizaciji učestvovali broji muzeji i ustanove, a koje su i ustupile neke eksponate.

Mirović: Bogato arheološko nasleđe

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović otvorio je u petak izložbu u Muzeju Vojvodine, za koje je vladalo veliko interesovanje građana, i istakao da „San neolitske noći“, predstavlja bogato arheološko nasleđe naše zemlje.

- Izložba „San neolitske noći“ predstavlja dugo i fantastično višemilenijumsko putovanje u prošlost, u vreme mira, zajedništva i stvaralaštva uz prožimanje različitih kultura, putovanje koje će bitno proširiti naša znanja – kazao je Mirović istakavši da je značajno da je jedan od nosilaca velika pokrajinska institucija. – Zahvaljujući stručnjacima iz naša dva najveća muzeja i primenom najsavremenijih tehnologija oživljeno je doba od pre 10.000 godina, pa projekat doprinosi afirmaciji naše zemlje u evropskim okvirima.

On je istakao da je izložba istovremeno i putovanje koje pokazuje da smo baštinici veoma starih civilizacija što našu odgovornost za prošlost i očuvanje nasleđa usmerava i prema budućnosti i opstanku našeg savremenog stvaralaštva.

Programski luk „Tvrđava mira” bavi se promišljanjem i kritičkim sagledavanjem ratnih sukoba i njegovih posledica, tragajući za kulturom mira, promovišući interkulturalni dijalog i pomirenje. Uglavnom se smatra da su neolitska društva bila miroljubiva i zaista, ozbiljniji tragovi ratovanja nisu otkriveni, ali su pronađena naselja koja su bila oivičena rovovima i često spaljena, što u neku ruku i nije neobično jer su kuće građene od lako zapaljivih materijala poput slame i trske. Dakle, da li, od čega ili koga su se branili ostaje nam samo da nagađamo, a o svakodnevnom životu neolitskog čoveka da maštamo.

„San neolitske noći“  je zajednička izložba Muzeja Vojvodine i Narodnog muzeja Srbije, a autori su mr Lidija Balj i Andrej Starović i realizuje se u okviru programskog luka „Tvrđava mira“ Evropske prestonice kulture. 

Silvia Kovač