Sa snimanja prvog poetskog filma „Oluja“: Previše ponosan da umre, previše ogorčen da živi

Ja ne idem bez igračaka“, bile su reči prkosa četvorogodišnjaka koji je jednog avgustovskog jutra 1995. godine morao da napusti svoju sobu, svoj dom, svoje drugare, komšije, svoju Ruševicu u Srpskoj Krajini.