ROKENROL SCENA Umorni matorci i (ne)zainteresovani klinci

Ipak, redom sam nailazio na slične odgovore, tipa “matori, ne mogu, veruj mi, zauzet sam, imam posla preko glave...” Da ne bude zabune, reč je o etabliranim gradskim rokenrol facama. No, dobro. I to je bio odgovor umornih, prezasićenih rokenrol matoraca, u skladu s pesmom “Dede se vraćaju u grad...”

Ipak, bilo je i onih, poput Branislava Smuka iz benda Zbogom Brus Li i člana nove postave Proleća, koji koriste svaku ukazanu priliku u borbi za rokenrol.

- Rokenrol scena u Srbiji je već dugo u krizi u koju zapada sve dublje - smatra Smuk. - Razlog je nezainteresovanost mladih za takvu vrstu muzike.  Informatička revolucija je oštetila sve grane lepih umetnosti. Svi imaju mogućnost da brzo i jeftino dođu do bilo kakvih sadržaja, što srozava umetnički rad na dnevnu senzaciju. Umetnici nemaju od čega da žive, pošto njihov rad niko ne želi da plati. Tako oni prestaju da budu slobodni i rade ono što im se nameće da bi mogli da prežive. Skoro svi mediji su uglavnom izgubili interesovanje za rokenrol, pošto je postao neprofitabilan. Retki su čuvari ovog pravca poput Radio Beograda 202. Relativan prolaz imaju samo stariji bendovi koji su uhvatili “poslednji voz “. No, i za njih prestaje interesovanje, pošto se radi o desetak imena koja se vrte u krug...

Za Smuka izlaz iz tog “začaranog kruga”, ipak, postoji.

- Neka svako stvara i radi ono što oseća da je dobro i kvalitetno, bez obzira na to da li će proizvod naići na veliki ođek ili ne. Poenta je da umetnik mora da bude euforičan i zadovoljan svojim radom. Malobrojni krugovi publikuma koji to prati će naravno osetiti energiju koju stvaraoci emituju i ideja će početi da se širi. U nadi da će se tako i naša ideja proširiti, moj bend i ja radimo i stvaramo kao i ranije. Funkcionišemo kao da se ništa nije dogodilo, jer druge nema - kaže Smuk.

“Kvoter”, “Fabrika”, Firčijev “Tink Tenk”, “CK 13” i do nedavno “Suburbia” klubovi su u kojima takoreći svakodnevno, uživo može da se čuje dobar rokenrol zvuk, a SKCNS “Fabrika” poznata je i po izdavaštvu, o čemu smo razgovarali s Igorom Todorovićem Zgroom i Aleksandrom Pavlovim.

- Krajem 90-tih SKCNS je pomagao objavljivanje albuma raznih autora i bendova. Tada su to bili uglavnom rezani diskovi. Uz knjigu “Novosadska pank verzija” u maju 2006. godine objavljena je prva štampana dvostruka CD kompilacija. Odatle je sve krenulo, a prvi album nekog benda u izdanju SKCNS bio je „Tećnicolor Melodies„ benda Šoplifters, objavljen u decembru 2006. Nakon tog izdanja u naredne tri godine usledila je lavina izdanja kada smo objavljivali u proseku jedan album mesečno - priseća se Zgro.

Mesto vojvođanskog  rokenrola danas određeno je i podatkom da je u 2017. godini SKCNS objavio samo tri izdanja. - Reč je o debi albumu novosadskog sastava Mutant Urban Dens Ansambl, potom prvi album benda 3 mačke 100 godina iz Zrenjanina, kao i kompilaciju „’Influences’ - uticaji britanske muzike u Srbiji”. Tokom cele godine bili smo usmereni na taj projekat koji je organizovan u saradnji sa Ambasadom Velike Britanije u Srbiji povodom obeležavanja 180 godina diplomatskih odnosa između dve zemlje. U Novom Sadu su o uticajima britanske muzike u Srbiji govorili Nebojša Ćato (Šoplifters), Mare Vukmanović (Pekinška patka i vlasnik studija Matriks) i Peđa Vranešević (Laboratorija zvuka) koji su održali javni dvočas za pamćenje - nadovezuje se na Zgroovu priču Pavlov, uz podsećanje da je u 2016. objavljeno sedam rokenrol izdanja.

Najproduktivniji period svakako je bio u prvih pet godina kada je od 2007. do 2012. SKCNS objavio preko 60 izdanja, a onda je došlo do naglog pada.

- Svuda u svetu opalo je interesovanje za CD kao nosač zvuka - smatra Zgro. - Današnja omladina nema kulturu preslušavanja albuma, već se sve svodi na singlove. Čuju pesmu, dve i teraju dalje. Osim toga i vinili ponovo preuzimaju primat. U Britaniji je u 2015. godini broj prodatih vinila premašio broj daunloudovanja. SKCNS koji je do sada objavio 86 izdanja na diskovima, rado bi se prešaltao na vinile, samo je kod nas problem to što ni njih ljudi jednostavno ne slušaju. Veoma je mali krug zaljubljenika u LP koji ih redovno kupuju i imaju gramofon. Pitanje je koliko mladih danas sluša muziku kod kuće, sami sa svojim emocijama - pita se Zgro.

U Fabrici je u 2017.  organizovano četrdesetak koncerata.

- Fabrika nije klasičan koncertni klub već prostor u kojem se osim svirki organizuju i brojne izložbe, pozorišne predstave, tribine, promocije, performansi... SKCNS nije ni koncertna agencija, već je naš opseg delovanja znatno širi, tako da je nezahvalno bilo kakvo poređenje sa prostorima u gradu u kojima se održavaju isključivo svirke - napominje Pavlov i dodaje da su od koncertnih događaja ponosni na “Ritam Evrope”, “To Be Punk” festival, “Ulice protiv fašizma” i “Ispitni rok”, a Todorović dodaje i “Srpsku Umeu” u organizaciji “Rebild kolektiva”.

Sava Savić