Roditelji, oprez: Promene na deci mogu da ukažu na narkomaniju

Kada se ponašanje potpuno izmeni, primetne su promene i u fizičkom izgledu i roditelji najčešće tek tada posumnjaju na drogu.

Stručnjaci upozoravaju roditelje na to da obrate pažnju na promene kod dece, te da ne odlažu lečenje.

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti “Vita” kažu da se na početku zloupotrebe psihoaktivnih supstanci najčešće dešavaju sporadično i van kuće, a ponašanje konzumenta nije preterano upadljivo i postoji određeni stepen kontrole.

Vremenom se gubi kontrola i ponašanje postaje upadljivije, od povlačenja deteta, izbegavanja konakta, provođenja više vremena van kuće, upoznavanja novog društva, gubitka interesovanja za školu ili neke druge aktivnosti koje su mu bile do skora značajne. Ovde već kreću i beskrajne manipulacije roditeljima i upotreba raznih izgovora za određena ponašanja. Ova vrsta promena u ponašanju ponekad može da bude maskirana i tinejdžerskim buntom, ali je savet roditeljima da sistemom eliminacije provere i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, koje mogu da budu potencijalni okidač ovakvih promena, kaže direktor Bolnice “Vita” Milan Vlaisavljević.

Najčešće, mladi počinju da uzimaju drogu u višim razredima osnovne škole i tokom srednje škole, a pored alkohola najzastupljeniji su marihuana i sedativi, pa nakon toga psihoaktivne supstance na bazi amfetamina, pa ekstazi, kokain i druge.

Vlaiavljević kaže kako mladi sve više konzumiraju psihoaktivne supstance po principu politoksikomanije, odnosno, uzimaju više različitih supstanci, u zavisnosti od toga šta im je dostupno u tom trenutku, pri čemu ni jedna od njih nije dominantna.

Vremenom dolazi do eskalacije neadekvatnog ponašanja, izgovori i manipulacije postaju nedosledni i besmisleni, a počinju da se primećuju i promene u fizičkom izgledu deteta.

I upravo je ovo najčešće period kada se roditelji suočavaju sa strahom i pitanjem da li dete koristi drogu.

Prema našem iskustvu, prođe i nekoliko godina dok roditelji povežu i potvrde sumnje da su određeni ispadi u ponašanju deteta vezani s konzumiranjem droge. Dugo traje taj otpor roditelja da prihvate realnost da njihovo dete ima ovu vrstu problema. Međutim i kada se uvere u postojanje problema, zbog pomešanih osećanja stida, straha, nemoći i očaja roditelji najčešće još dugo reaguju neracionalno, čekajući da se problem sam od sebe reši ili pribegavajući nekim kvazirešenjima, dogovorima, ucenama, bez stručne pomoći i lečenja, navodi Vlaisavljević.

Na taj način, problemi se samo komplikuju, posledice su sve teže, a i sam izlazak iz problema sve neizvesniji.

Vlaisavljević kaže kako iskustva “Vite” pokazuju da prođe i više od 10, pa i 11 godina od početnih zluopotreba droge do dolaska na lečenje.

Savremen način života, velike društvene promene koje su dovele do krize i postepenog menjanja vrednosnog sistema, negativno su uticale i na snagu tradicionalne porodice, kao sigurnog utočišta za najmlađe. Kao dominantne se nameću egzistencijalne teme i deca u nekom delu svog odrastanja neminovno trpe zbog toga, smatra Vlaisavljević.

Većina roditelja je svesna rizika koje nosi narkomanija, ali ponekad zbog osećanja straha i nelagode koju izazivaju ove teme izbegavaju da se dodatno informišu ili da razgovaraju sa svojom decom o tome.

Rezultati istraživanja bolnice “Vita” kažu da je nešto više od jedne četvrtine mladih koji imaju između 15 i 30 godina imalo iskustvo sa nekom drogom i to više muškaraca nego žena.

Naravno, ne znači da svi koji su probali drogu postaju narkomani, ali apsolutno niko ne može da garantuje nekome ko je “samo” probao drogu, da to početno uzimanje, neće da preraste u učestalo i završi sa nekim oblikom bolesti zavisnosti. U pitanju je kompleksan proces gde kombinacija više faktora i ličnosti i okruženja čini tu razliku između “eksperimentisanja” i razvoja bolesti, napominje Vlaisavljević.

Takođe, i mladi su svesni svog okruženja i brojnih izazova i po prirodi stvari traže odgovore na neka pitanja. Ukoliko ih ne dobiju u porodici, oni ih traže na nekom drugom mestu, a tada ne možemo da budemo sigurni pod čijim će sve uticajem biti naše dete i da li će biti dovedeni u neku zabludu. Istraživanje bolnice “Vita” o izvorima informisanosti mladih pokazuje da su mediji, pre svega internet, najdominantniji izvor informisanja mladih na ovu temu, i to kod više od 52 odsto, dok roditelji i škola učestvuju sa svega 10 do 15 odsto u informisanju, samim tim i formiranju ispravnog stava po ovom pitanju, navodi Vlaisavljević i dodaje kako zbog toga i savetuju roditelje da se informišu, osnaže i da kao takvi budu adekvatni sagovornici svojoj deci kako bi ih na adekvatan način pripremili na ovu vrstu izazova odrastanja.

LJ. Petrović