Rihard Koli: E-parlament zajednički projekat s Pokrajinskom vladom

- Humanitarna pomoć i podrška upravljanju migracijama označili su početak angažovanja Švajcarske u Srbiji pre trideset godina. S političkim promenama 2000. godine, švajcarska razvojna saradnja postepeno se usmerila ka podsticanju procesa demokratske i ekonomske tranzicije u Srbiji. Podnošenjem kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine, podrška evropskom putu Srbije postala je fokus programa švajcarske razvojne saradnje.

 Srbija je deo švajcarskog programa saradnje sa istočnom Evropom. Šta su ciljevi ovog programa i kako se Srbija uklapa u programe ekonomske, socijalne, kulturne i obrazovne saradnje?

- Zajedno sa Severnom Afrikom i Bliskim istokom, subsaharskom Afrikom i centralnom, južnom i jugoistočnom Azijom, istočna Evropa čini jedan od četiri prioritetna regiona švajcarske međunarodne saradnje. S obzirom na geografsku blizinu i bliske ljudske veze, naročito imajući u vidu veliku dijasporu sa Zapadnog Balkana, Švajcarska je posvećena očuvanju stabilnosti i bezbednosti regiona, ali i unapređenju političkih i ekonomskih uslova koji pogoduju otvaranju novih tržišta i stvaraju mogućnost ulaganja. Srbija je jedna od pet prioritetnih zemalja u regionu Zapadnog Balkana.

 Ova godina je poslednja godina implementacije trenutne Strategije saradnje za Srbiju (2018-2021)?

- Uopšteno govoreći, implementacija trenutne Strategije saradnje je na dobrom putu. Švajcarska je poznata po svojim snažnim osnovama po pitanju decentralizacije. U skladu s tim, podrška dobrom upravljanju i participativnom odlučivanju, sa snažnim fokusom na lokalni nivo, jedan je od prioriteta švajcarske razvojne saradnje, zajedno sa promocijom socijalne inkluzije i ravnopravnosti polova. Švajcarska podrška reformama u oblasti javnih finansija doprinela je makroekonomskoj stabilnosti države, a značajni napori su takođe uloženi u poboljšanje poslovnog okruženja i konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Reforma sistema dualnog obrazovanja predstavlja još jednu oblast od zajedničkog interesa u okviru koje Švajcarska pomaže Srbiji u jačanju uključivanja privatnog sektora u dualno obrazovanje. Na kraju, ali ne i najmanje važno. Švajcarska je angažovana na razvoju i modernizaciji energetskog sektora, doprinoseći značajnom smanjenju potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida.

Vojvodina ima ozbiljan problem starenja stanovništva i depopulacije u ruralnim područjima, posebno kada su u pitanju nacionalne manjine koje mogu dobiti pasoše EU...

- Demografija i migracije ozbiljno utiču na razvoj jedne zemlje. Promena starosne strukture predstavlja veliki izazov za ekonomiju i penzioni sistem jedne države. Takvi demografski faktori idu u prilog unapređenju produktivnosti malih i srednjih preduzeća, koja najviše nude mogućnost za zapošljavanjem. Taj cilj se može postići unapređenjem stručnosti radne snage ili većim ulaganjima u tehnologiju i njenom boljom upotrebom. Švajcarska će ostati posvećena i nastaviti sa podrškom razvoju sistema dualnog obrazovanja u Srbiji, kao i razvoju privatnog sektora, uključujući digitalizaciju, na nivou cele države, pa i Vojvodine. Osim toga, Švajcarska je sa Srbijom potpisala sporazum o partnerstvu u oblasti migracija koji uključuje godišnje dijaloge na temu migracija koji služe kao odlična prilika za razmenu i planiranje budućih projekata. Jedan od takvih primera je Regionalni stambeni program koji je obezbedio hiljade trajnih rešenja za izbeglice iz bivše Jugoslavije, uključujući i Vojvodinu. Drugi primer je podrška Švajcarske centrima za azil i prihvatilištima, od kojih se veliki broj njih nalazi u Vojvodini, a kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije

U kojoj meri je Vojvodina, jedan od najrazvijenijih delova Srbije pored Beograda, u fokusu Švajcarske u smislu pomoći i kako se ona pruža?

- Švajcarska podrška u oblastima upravljanja i ekonomskog razvoja sprovodi se na regionalnom i opštinskom nivou, s posebnim geografskim fokusom na jug, jugozapad i jugoistok Srbije, kao i u nerazvijenim lokalnim samoupravama u drugim regionima u Srbiji, uključujući tu i lokalne samouprave koje imaju značajan broj pripadnika manjinskih grupa. Vojvodina je obuhvaćena švajcarskim programom razvojne saradnje na nacionalnom nivou, što se može videti kroz primer institucionalne podrške koju Švajcarska pruža Stalnoj konferenciji gradova i opština na nivou cele Srbije. Pored toga, kroz program Za aktivno građansko društvo zajedno (ACT), 18 organizacija civilnog društva iz Vojvodine podržano je grantovima i jačanjem njihovih kapaciteta u cilju unapređenja lokalnih zajednica i motivisanju građana za učešće u procesu donošenja odluka. Dodatno, Švajcarska podržava opštine Sremska Mitrovica i Ada da u partnerstvu sa lokalnim organizacijama civilnog društva rade na većem učešću građana i boljem pružanju usluga lokalnih administracija. Slično, kroz projekat Održivi razvoj za sve (SDGsfor All), omogućen je opštedruštveni dijalog između civilnog društva, privatnog sektora i vlasti o razvojnim prioritetima u Sremskim Karlovcima, Apatinu i Somboru.

Švajcarska podržava razvoj pokrajinskih i lokalnih skupština u Vojvodini. Pokrajinska skupština Vojvodine je, u saradnji s Kancelarijom za IT Vlade Srbije i UNDP-om kreirala platformu E-parlament, koja je povećala transparentnost rada Pokrajinske supštine, smanjila papirologiju i obezbedila uštede kroz upravljanje e-dokumentima. Osim toga, istim projektom obezbeđena je izgradnja kapaciteta lokalnih skupština u Bečeju, Pančevu, Apatinu i Zrenjaninu.

Kako je pandemija koronavirusa uticala na sprovođenje Strategije saradnje?

- Kao i svaka kriza, i pandemija koronavirusa donela je sa sobom izazove, ali i mogućnosti. Svakako je implementacija različitih programa u određenoj meri usporena. S druge strane, pandemija je takođe bila snažan podsticaj za jačanje digitalizacije koja se može dalje nadograđivati u budućnosti. Švajcarska je brzo odgovorila na novonastale potrebe Srbije, uzrokovane pandemijom koronavirusa, pružajući podršku, uglavnom kroz lokalne organizacije civilnog društva, obraćajući pri tome posebnu pažnju na ugrožene i ranjive grupe u društvu.

Ivana Radoičić