Realno sagledavanje prošlosti radi zajedničke budućnosti

Bila je ovo prilika da se u dva dana predavanja i diskusija obeleži 60 godina potpisivanja Francusko-nemačkog sporazuma, kamena temeljca evropskog jedinstvai političke osnove multilateralne kulturne saradnje u Jugoistočnoj Evropi.

U Ambasadi Francuske na otvaranju Simpozijuma, razgovaralo se o francusko-nemačkom prijateljstvu i nastavi istorije, i njegovom doprinosu evropskom jedinstvu. Na ovu temu govorili su profesor Tomas Serije, s Univerziteta u Lilu, Francuska, profesor Ekhard Fuhs, sa Georg Ekert Instituta iz Braunšvajga, Nemačka, profesor Igor Kokolevski, s Univerziteta Varmije i Mazura u Olštinu, Poljska, kao i profesorka Dubravka Stojanović, s Univerziteta u Beogradu.

O izazovima koje pred njih i danas stavlja pogled u prošlost, kako bi se gradila budućnost, u popodnevnom panelu koji je privukao najviše publike, govorili su ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad i ambasador Francuske Pjer Košer. Oboje su istakli važnost realnog sagledavanja prošlosti, kako bi mogla da se gradi zajednička budućnost, ističući da je na nama da nove generacije naučimo da žive neopterećene događajima koji su se zbili davno pre njihovog rođenja, a međusobno opraštanje, uz priznavanje krivice prethodnika, dobar je osnov za nova razumevanja.

U sličnom tonu govorio je i Benžamin Kurc, direktor fonda Francusko-nemačke kancelarije za mlade, Pariz/Berlin, istakavši da ne smemo da nerešene probleme prebacimo na potomke. Bernard Viht, šef Generalnog sekretarijata za međunarodne poslove CDIP iz Švajcarske govorio je o švajcarskim iskustvima, budući da su, kao multinacionalna sredina, u kojoj zajedno žive Francuzi, Nemci i Italijani, smešteni između zemalja u nekadašnjem sukobu, morali da iznađu način da naraštajima kroz nastavu istorije, objasne šta znači multikulturalnost, kao i da to nije uvek lak i jednostavan zadatak. U nadahnutom govoru Sneška Kvedvlig-Mihailović, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra iz Holandije, istakla je važnost zajedničkog rada na stvaranju polazišta za razvoj Balkana, koji će nas dovesti do stabilnije i prosperitetnije budućnosti.

Anamarija Viček, državna sekretarka Ministarstva prosvete Srbije, osvrnula se na naša iskustva u nastavi na jezicima nacionalnih manjina, istakavši da program rada podrazumeva kompletno školovanje na osam jezika nacionalnih manjina – od predškolske ustanove do fakulteta, ali da je važno da deca uče srpski jezik, kao jezik životne sredine, kako bi se uspešno integrisali u društvo. Ono što je malo poznato jeste činjenica da su uybenici na jezicima manjina prevedeni udžbenici pisani na srpskom jeziku, ali da imaju oko 30 posto sadržaja koji se odnosi na istoriju, kulturu i specifičnosti njihove matične zemlje.

Drugi dan Simpozijuma bio je posvećen praktičnom radu s profesorima istorije. Održane su dve paralelne radionice: jedna je posvećena nastavnim planovima i programima istorije, kao i uybenicima i njihovoj ulozi u pomirenju na osnovu evropskih i iskustava, dok je druga analizirala ulogu obrazovnih institucija istorije kao mesta za demokratsko učenje.

Marija Bulat, direktorka lokalne kancelarije RYCO iz Beograda, Beograd, naglasila je značaj podrške i pomoći Saveta Evrope i drugih evropskih institucija, u naporima da se promeni klima nepoverenja u Srbiji i krene ka spajanju, uz poštovanje različitosti.

Svi panelisti, uključujući i Tobijasa Flesenkempera, šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, složili su se sa zaključkom da je najbolji i najlakši put za postizanje ovih ciljeva kulturno i naučno povezivanje zemalja u okruženju, ali i ostalih evropskih zemalja. Anamarija Viček istakla je da je u tom smislu od suštinske važnosti pozitivno iskustvo građenja odnosa između Mađarske i Srbije, kao i između Rumunije i Srbije, Bugarske i Srbije, jer pokazuje da se međusobnom kulturnom povezanošću odnosi dve zemlje mogu uspešno razvijati. Ona je poručila da je pred nama ozbiljan rad na promeni narativa, pretežno istorijskog, i da bi trebalo da se od kulture koja ističe borbe i pobede, postanemo kultura koja ističe sporazume i zajedništvo.

Tekst i foto: I. Radoičić