Rak pluća godišnje usmrti više ljudi nego tri karcinoma zajedno
Karcinom pluća najčešći je i najsmrtonosniji karcinom i u svetu i u Srbiji, ali zabrinjava što Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od ove bolesti, a broj obolelih raste svake godine.
Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba. U proseku, dnevno se kod 16 osoba dijagnostikuje rak pluća, a na žalost, svaki dan 13 osoba izgubi bitku s ovom teškom bolešću.
Govoreći o lečenju raka pluća profesor dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine kaže da su šansu za uspešno izlečenje od raka pluća decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani.
– U poslednjih 10 godina situacija se drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije. Institut, kao vrhunska naučno - zdravstvena ustanova, ima iskustva u lečenju tim terapijama, koje nam pokazuje da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. Na taj način karcinom pluća postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest. Na žalost, za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Međutim, sistemskog pomaka i dalje nema, jer najveći broj pacijenata nema mogućnost da se leči savremenim terapijama o trošku RFZO – napominje prof. Stojanović.
Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“, Olja Ćorović ističe da udruženje već godinama sprovodi aktivnosti u dva pravca. Prvi se tiče prevencije, podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima i važnosti redovnih preventivnih pregleda za osobe u riziku, a drugi je poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća. I dok su štetnost duvanskog dima prepoznale zdravstvene institucije, sistemskih pomaka u lečenju već obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Lečenje obolelih je na nivou od pre 20 i više godina:
Nove terapije iz donacije
Jedan od onih koji se susreo s ovom teškom bolešću je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca. Njemu je pre dve godine postavljena dijagnoza raka pluća, koju je doživeo kao smrtnu kaznu. Međutim, dobio je šansu da se zahvaljujući donaciji leči najnovijom terapijom.
– Imao sam sreće, jer sam bio kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. Već nakon deset dana od prve doze osetio sam boljitak, a nakon svega tri terapije tumor mi se smanjio za pola. Danas, nakon gotovo dve godine od postavljanja dijagnoze, osećam se odlično, radim sve kao i potpuno zdrave osobe, igram se sa svoje četiri unuke i družim se s prijateljima. Imao sam sreće da terapiju primam iz donacije, za razliku od mnogih drugih u Srbiji. Zato se nadam da će i drugi oboleli u našoj zemlji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive, i ako imaju rak pluća – objašnjava Atanasković.
– Nedavno je na poziv Udruženja, u Beogradu boravila dr Meri Basel iz londonskog magazina “Ekonomist”, čija istraživačka jedinica sprovodi veliku uporednu studiju o ishodima lečenja najčešćeg karcinoma u 27 država Evrope. Prvi rezultati su alarmantni, s obzirom na to da je Srbija gotovo jedina zemlja u Evropi koja nema imunološke i personalizovane terapije o trošku države. Svi u Evropi, kao i sve zemlje regiona, imaju savremene imuno- i ciljane terapije o trošku zdravstvenih osiguranja. Oboleli od raka pluća, koji imaju sreću da žive u okolnim zemljama: Crnoj Gori, Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, imaju šansu da žive i da vode kvalitetan život više godina. Naši pacijenti umiru brzo, a i to kratkotrajno lečenje hemioterapijom i zračenjem je mučno i užasavajuće – ističe Olja Ćorović.
U ovom udruženju pacijenata kažu da se, kada neko oboli od raka pluća, celoj porodici život menja iz korena. Dijagnostika, konzilijumi, borba za terapiju, traženje donacije, zračenje… Ko to nije prošao, ne može ni da zamisli kako izgleda život s obolelim od raka pluća.
– Zbog svega toga, već godinama tražimo od nadležnih sveobuhvatno i sistemsko rešenje, a to je da oboleli dobije lek koji može da mu pomogne, da popravi kvalitet života i produži život! Da li je to imunoterapija ili ciljana, biološka, manje je bitno. Važno je samo da država omogući lek za svakog pacijenta, za koga je medicinski dokazano da taj lek može da deluje. Svesni smo da su potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva od Ministarstva finansija kako bi lečili svoje građane. Ostvareni suficit u buyetu omogućava Ministarstvu finansija da mali deo tih sredstava preusmeri i sistemski reši problem lečenja pacijenata obolelih od najčešćeg i najsmrtonosnijeg raka, raka pluća – zaključuje Olja Ćorović.
LJ. Petrović