Radilo se danonoćno, naš doprinos borbi protiv pandemije
BEOGRAD: Bilo je naporno i teško, radilo se danonoćno, ali se nije gledalo na sat. Svi smo imali isti cilj – da u roku završimo bolnicu u kojoj će se lečiti oboleli od korone, dele iskustvo radnici i inženjeri angažovanih na izgradnji kovid bolnica u Batajnici i Kruševcu, u, kako ističu, najvažnijem i najzahtevnijem projektu na kojem su do sada radili.
Bolnice u Batajnici i Kruševcu izgrađenje su za četiri meseca, a armija od 1.500 radnika, različitih struka, danonoćno je radila kako bi objekti, ukupne površine 40.000 kvadrata, bili završeni u rekordnom roku.
Inženjer Željko Žarković iz beogradske firme "Termomont", glavnog izvođača radova, od prvog dana bio je uključen u projektovanje i izvođenje radova na kovid bolnicama koje su, kako kaže, za inženjere bile tehnološki izazov, a otežavalo im je to što se u svetu do sada nisu gradili slični objekti i nisu se mogli oslanjati na prethodna iskustva.
Nije im išlo na ruku ni naglo pogoršanje epidemiološke situacije ni hladno vreme, ali sve su izdržali jer su, kaže, imali zacrtan cilj.
Uspeli smo da ga ostvarimo u roku i na to smo veoma ponosni, iako je bilo mnogo teških trenutaka u radu, kaže Žarković za Tanjug.
Najjači utisak na njega ostavila je solidarnost radnika i firmi koje su se ispomagale kao kada je, priseća se Žarković, jedne noći, pre asfaltiranja kolovoza, trebalo provući instalaciju kroz zatrpan kanal.
Mi nervozni i umorni, nismo znali šta ćemo, a pomoć je ponudio čovek, čija je firma tu radila za Telekom. Rekao je:’’imam mašine, ja ću to završiti’’. Na mene je to ostavilo snažan utisak, jer su firme, koje su konkurenti na nekim poslovima, ovog puta pokazale solidarnost, a to im nije bilo nametnuto, priča Žarković.
Bilo je dana kada se na gradilištu osećala tenzija, radilo u tri smene, a građevinci, mašinci, električari, moleri ‘’radili jedni preko drugih“.
Ni tada, kaže Žarković, nije bilo incidenata niti povređenih radnika.
Prevladala je svest da se radi za viši cilj i u interesu svih. Dva dana posle otvaranja bolnice u Batajnici, u nju je primljen brat jednog našeg radnika. To je ono zbog čega smo radili dan i noć i nije nam bilo teško, ističe Žarković.
Njegova koleginica, Milica Mijailović, građevinski inženjer u "Termomontu" ističe da je svaki radnik davao svoj maksimum, čak i više od toga, jer je bilo važno da se iskoristi svaki minut na gradilištu.
Nikola Spasenović iz firme ‘’Tetra Inženjering’’ iz Valjeva, zadužene za grube građevinske radove, kaže da radnici, iako premoreni i iscrpljeni, nisu nijednog trenutka odustajali, jer su shvatali ozbiljnost situacije. U početku se, kaže, radilo 10 sati dnevno, ali se sa rastom broja zaraženih, produžavalo i radno vreme, prvo na 12, pa na 14 sati.
I posle 14 sati teškog i napornog rada sa betonom i armaturom, dolazili su da mi kažu da ih rasporedim dalje. Zaticao sam ih da posle smene unose krevete, opremu… Bili smo svesni da moramo da uložimo nadljudske napore kako bismo sve završili u roku, ističe Spasenović, šef gradilišta u Batajnici.
Objašnjava da tehnologija izvođenja građevinskih radova nalaže da se radi sistemski, ali da je ovog puta sve moralo da se ubrza, zbog čega se radilo noć, po magli i na visinama od 25 metara, sa nedovoljnim osvetljenjem…
U dnevnoj i noćnoj smeni radilo je oko 700 radnika, preplitali smo se, smetali jedni drugima, ali nije bilo nikakvih incidenata. Svi smo bili pod adrenalinom, znali smo da moramo da izguramo i priskakali smo jedni drugima u pomoć, kaže Spasenović koji je iz okoline Malog Zvornika.
U Batajnici i Kruševcu bili su angažovani radnici iz cele Srbije - Loznice, Krupnja, Pirota, Vranja, Leskovca, okoline Beograda, ali i iz BiH.
Tehnički direktor firme „Telesec“, Dragan Damjanovića,, kaže da je specifičnost tog projekta što se prvi put u našoj zemlji na objektu, kao što je bolnica, paralelno radilo projektovanje i izvođenje radova.
Tako brz tempo radova prati i tenzija, ali bila je neverovatna saradnja, razumevanje i solidarnost među radnicima različitih struka i profila, iz različitih firmi. Malo je reći da sam ponosan što sam bio deo toga, kaže Damjanović i dodaje da je ponosan i na radnike koji su, kaže, prepoznali veličinu i značaj tog projekta.
Pogoršanje epidemiološke situacije pojačavalo je tenziju, ali bili smo svesni situacije, nije bilo potrebno dodatno motivisati radnike, ostajali se posle radnog vremena, radilo se svaki da, vikendom, kaže Damjanović.
Nenad Đorđević, predstavnik firme Globing, jedne od podizvođača, izgradnju kovid bolnice vidi kao priliku koja se retko pruža u karijeri elektroinženjera, a tempo radova označava kao najveći izazov.
Trebalo je, kaže, u najkraćem roku razvući kilometre kablova, postaviti hiljade priključnica, svetiljki i druge opreme i to bez greške, jer vremena za ispravke nije bilo.
Dešavalo se da gipsar kreće da zatvara oplatu,a električar još nije postavio kabal. Gledaju se popreko, ali shvate da to mora da se završi. Gipsar na kraju provuče kabl, električar ga poveže, rukuju se i nastave dalje, priča Đorđević.
Osim zadatog roka za završetak radova, tenziju je stvaralo i to što je, kako kaže, gotovo svaki radnik imao zaraženog člana porodice ili nekog bliskog.
Shvatili smo da je to nešto sa čime moramo da se izborimo. Brojali smo sate do završetka radova i trenutka kada će bolnica moći da primi obolele. Lepo je znati da smo ostavili neki trag i doprineli borbi protiv korone, kaže Đorđević.
