„PUT” KAO INSPIRACIJA: Posle četiri decenije srpski prevod čuvene alpinističke knjige konačno među koricama

Nažalost, njegov lik i stvaralaštvo kako na najvišim planinama sveta, tako i u pisanoj reči, dostigli su još veću popularnost nakon 1983. kada je jedan od najharizmatičnijih i najboljih alpinista Slovenije, regiona pa i sveta, sa Andrejem Štremfeljom i prvi Jugosloven koji se teškim prvenstvenim smerom popeo na najviši vrh sveta Mont Everest (1979), poginuo u lavini na planini Manaslu u 31. godini.

Već početkom osamdesetih godina 20. veka prvi prevod ove knjige u svetu, na srpski, uradila je Dušanka Tomić, po majci Slovenka, po ocu Srpkinja. Zbog nezainteresovanosti izdavačkih kuća u to doba, pa i u proleće 2023. kada je stiglo poslednje odbijanje, srpski prevod jedne od najinspirativnijih knjiga u oblasti planinarstva, konačno se, posle više od četiri decenije našao među koricama.

Izdavačka kuća „Pragora”, koja je objavila i „Penjanje u Srbiji” i „Pioniri penjanja u reči i slici” obradovala je čitalačku publiku u našoj zemlji i ovim legendarnim delom.

– Supruga i ja smo krenuli da prevodimo „Put” da bismo ubrzo uz pomoć Milana Ljubojevića stupili u kontakt sa Dušankom Tomić i shvatili da prevod već postoji – kaže Siniša Vujić, osnivač „Pragore” i alpinista. – Ono što je započeto pre više od četiri decenije, sada je završeno. Shvatili smo tada da je još davnih dana u biblioteci Alpinističkog odseka Beograda postojala kao neka skripta, takoreći „kupusara”, iskucana na pisaćoj mašini, koja je išla iz ruke u ruku, a to je ustvari bio Dušankin prevod, samo ne u formi pripremljenoj za štampu.

Još tada je recenzent bio Raško Dimitrijević, čuveni profesor Beogradskog univerziteta, alpinista i autor dela „Knjiga o planini“ i „Ka visinama i ćutanju“. Najcitiranija rečenica iz „Puta“ je „Ko traži cilj, ostaće prazan kad ga dostigne, a ko traži put, nosiće stalno cilj u sebi“ i ona je, kao i cela knjiga, postala zvezda vodilja svim alpinistima. Za ovo delo je u pogovoru alpinista i Nejčev prijatelj Viki Grošelj napisao ono što je većina mislila, a to je da nema smisla da iko pokuša da napiše nešto, pošto se bolje ne može.

– Alpinizam može da se doživljava kao sport – ističe Siniša Vujić. – Ali za mene je to put, samo s pozivom, što otvara mnoštvo dimenzija i to je jednostavno za shvatiti, teško za primeniti. Zašto? Zato što je Nejc isto tako doživljavao alipinizam i to je oslikao u knjizi na fenomenalan način, kao i proces sazrevanja ličnosti kroz alpinizam. Zaplotnik se ne bavi tehničkim detaljima alpinizma, nego životnim. Čita se u dahu i za svakog je, ne samo planinare i alpiniste.

Zaplotnik, koji je iza sebe ostavio suprugu i tri sina, već kao 19–godišnjak je zapisivao svoje misli, koje je posle pretočio u knjigu, tako da ovo zaista jeste delo o sazrevanju ličnosti i to kroz jedan od najopasnijih sportova. Knjigu, za koju je naš istaknuti alpinista Zoran Bogdanović u prikazu napisao da je Nejc kroz život i smrt na planini dotakao najskrivenije deliće srca svakog čitaoca, Slovenac je posvetio „svom najboljem prijatelju na svetu – ženi Mojci“.

K. Bugarski