PRVI REZULTATI MALE MATURE U knjižici vukovci, na testu polovični

Od maksimalnih 40 bodova na sva tri testa jedva da su prešli polovinu, odnosno prosečan rezultat im je 22.1 poen. To znači da su na testovima od 20 pitanja iali tek nešto između 10 i 12 tačnih odgovora.

U Ministarstvu prosvete naglašavaju da su osmaci, njih 71.099, u proseku na nešto više od 50 odsto zadataka dali tačne odgovore. S obzirom na to da većina đaka ima u knjižicama odličan uspeh i da je svaki sedmi nosilac Vukove diplome, mogli bi se očekivati i bolji rezultati, mada su ovogodišnji na nivou prethodnih generacija. Na testu iz maternjeg jezika bilo je najviše tačnih rešenja – 11,8 od 20 na kombinovanom, na kome se ocenjivalo znanje iz hemije, fizike, geografije, istorije i bilologije, đaci su u proseku imali 11,2 tačna odgovora, dok je matematika tradicionalno najveći kamen spoticanja, te su od 20 zadataka tačno uradili 10,5.

U poređenju s prošlogodišnjim završnim ispitom, učenici su ove godine jednako dobro rešili zadatke iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematiku su ove godine ipak uradili nešto bolje, a na kombinovanom testu tačno su uradili jedan i po zadatak manje.

Slab prosečan uspeh iz matematike, u poređenju s uspesima naših matematičara na svetskim takmičenjima, pokazatelj je da su potebne korenite promene u nastavnom planu i prezentaciji i proveri znanja, kao i da nam je neophodan pragmatičniji pristup nauci, ili promena načina rešavanja zadataka koji će više podsećati na one iz PISA testova, na kojima, takođe tradicionalno, postižemo mršave rezultate.

Postignuti  rezultati pokazuju ono na šta već godinama ukazuju sindikati prosvete i školski aktivi: kriterijum ocenjivanja mora da se smanji jer ocene nisu realan pokazatelj đačkog znanja, ili se način testiranja i prijemnog ispita u srednje škole mora promeniti. Predložena digitalizacija, osim pojednostavljivanja postupka ocenjivanja, neće doneti nikakve suštinske promene, za kojima osnovnoškolsko obrazovanje vapi.

Razlike u konačnim skorovima nisu iste u svim školama, a neke od njih te rezultate koriste za promociju svojih nastavnika, pozivajući tako roditelje da svoje dete upišu baš kod njih. Ovo se, naravno, odnosi na manja mesta, u kojima u školama ima dovoljno slobodnih klupa, za razliku od velikih gradova, poput Beograda, Niša i Novog Sada, gde za mesto u nekoj od prestižnih škola vlada jaka konkurencija. Konačni rezultati ispita iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovanog testa biće objavljeni do sutra u 8 sati. Datum upisa u muzičke i baletske škole je petak, 28. jun, do 16 sati. Tog i sledećeg dana preostali učenici popuniće i predati liste želja u matičnim osnovnim školama između 8 i 15 časova. Svoje želje đaci će proveriti 3. jula od 8 do 15 časova, kad će moći da podnesu eventualne žalbe, te da unesu ispravke. Objavljivanje zvanične liste želja učenika i njena provera na zvaničnom i tehničkom sajtu planirani su za 4. jul do 12 sati.

Tačnu informaciju o raspodeli po školama i obrazovnim profilima učenici će imati 7. jula od 8 sati, kad će znati koja su mesta ostala slobodna za upis u drugom krugu. Prvi upisni krug u srednje škole, osim umetničkih, muzičkih i škola za posebno nadarene, jeste 8. i 9. jula od 8 do 15 časova. Popunjavanje i predaja liste želja za drugi upisni krug takođe je 8. jula u istom terminu, dok će 10. jula biti objavljena preostala slobodna mesta posle drugog upisnog kruga sa konačnim rasporedom učenika po školama. Drugi upisni krug je 11. jula između 8 i 15 sati.

S. Milačić