Prva pasivna kuća u Vojvodini

minimalna količina energije. Po rečima projektanta, arhitekte Gorana Todorovića, princip pune energetske efikasnosti razrađen je na porodičom stambenom objektu na dve etaže plus suteren, koji ima 117 kvadrata grejne površine.

Cilj projekta je bio da se, valjanom izolacijom, domaši ne samo željena godišnja „potrošnja” objekta od svega 15 kNJh po kvadratnom metru – u odnosu na u Srbiji danas prosečnih skoro 200 kNJh – već i da se istovremeno obezbedi visoki konfor življenja u ovakvom domu i leti i zimi. A da bi se to postiglo ključna je, kako ističe Todorović, kombinacija tehnologije, dizajna i materijala koji se koristi.

U tom smislu su, recimo, glavni konstruktivni elementi Prve pasivne kuće u Vojvodini od drveta, odnosno osnovu čini drvena konstrukcija ispunjena mineralnom vunom. Spoljni zidovi su, između ostalog, obloženi stiroporom i farmacel pločama, i ukupna debljina izolacije doseže 39 cm, dok je krovna konstrukcija takođe urađena po najvišim standardima i ovde debljina izolacije premašuje 35 cm.

Kada je reč o stolariji, upotrebljen je šestokomorni profil sa niskoemisionim staklom punjenim argonom, a kako bi se istovremeno obezbedila dobra zaptivenost objekta i neohodna redvona izmena vazduha, planirana je komforna ventilacija sa rekuperacijom (podsetimo, reč je o ponovno korišćenje toplote iz otpadnog vazduha, koji svoju toplotu predaje svežem, uglavnom hladnijem vazduhu, bez fizičkog mešanja).

Grejanje u ovakvoj kući je podno, obezbeđena je stalna kontrola koncentracije ugljen-dioksida, a vlažnost vazduha se kdeće između 40 i 60 procfenata. Takođe je veoma važna činjenica da je praktično u celom objektu temperatura ista, dakle bez obzira na to da li sedite kraj spoljnog zida, prozora ili u srcu dnevnog boravka, što se dramatično razlikuje od zgrada na koje smo navikli gde zna od sobe do sobe da varira i 10 stepeni.

Izgradnja stambenih objekata približno nulte potrošnje energije je, inače, dostignut standard u većini zemalja Zapadne Evrope, dok je kod nas ona samo formalno ugrađena u postojeće zakonske okvire, ali čija implementacija prilično kašlje. Posledica je da u EU danas na grejanje/hlađenje stambenih jedinica ode u proseku 27 procenata energije koja se ukupno potroši na nivou države, dok je kod nas na čak 45 procenata.

U svakom slučaju, prema okvirnoj projekciji, izgradnja Prve pasivne kuće u Vojvodini koštala bi oko 800 evra po kvadratnom metru. Naizgled, to nije malo, ali ako se u kalkulaciju ubaci i projektovana godišnja ušteda na potrošenoj energiji – jer za ovaj objekat je potrebno 85-90% manje energije za isti konfor u odnosu na standardnu gradnju – onda je, posmatrano na duže staze, ta cena sasvim prihvatljiva.

M. Stajić

Lakše do EU fondova

Klaster za energetsku efikasnost okuplja 20 članica, od Subotice do Beograda, uglavnom malih i srednjih preduzeća iz oblasti građevinarstva, rasvete, projektovanja, proizvodnje termo blokova... Po rečima predsednika UO klastera dr Zoltana Zavarga, profesora Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, cilj okupljanja je, s jedne strane, promocija energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine. Sa druge strane, kroz klaster članice postaju vidljivije, ali i lakše mogu da konkurišu za sredstva iz evropskih fondova.