Protest dužnika u švajcarcima,traže mišljenje sudova

Naime, Vrhovni kasacioni sud danas nije primio tročlanu delegaciju predstavnika Udruženja uz obrazloženje da sutra podnesu zahtev za prijem. 



Međutim, štrajkači su odlučili da nastave protest ispred zgrade u Nemanjinoj sve dok ih predstavnici tog suda ne pozovu na sastanak.



Advokat i član Izvršnog odbora Udruženja korisnika bankarskih usluga CHF Slaven Bilčar rekao je da dužnici zahtevaju da Vrhovni kasacioni sud zauzme konačan stav o spornim kreditima u švajcarskim francima.



Bilčar kaže da je, osim revizije sudskih postupaka, obaveza Vrhovnog kasacionog suda da donosi i načelne stavove kako bi se ujednačila sudska praksa i primena prava.



''''Zahtevamo da Vrhovni kasacioni sud zauzme stav kao što je, na primer, činio u slučaju javnih beležnika ili 1993.godine u slučaju inflatornih kredita. Tražimo da se posle desetogodišnje agonije izjasne i o ovom problemu kao što su učinile sve države u regionu'''', rekao je Bilčar. 



On je rekao da su članovi Udruženja, profesor Ivica Stojanović i Marko Vasić, počeli štrajk glađu koji neće prekinuti sve dok se, kako kaže, Vrhovni kasacioni sud ne izjasni o ovom pravnom pitanju. 



Članovi Udruženja poručili su da njihov protest nije politički već ekonomski skup.



Sanja Vujanović iz Centra za zaštitu korisnika bankarskih usluga rekla je ranije danas da je njihov zahtev da Vrhovni kasacioni sud zauzme konacan stav po tom pitanju - da li je klijent bio informisan i da li su krediti pošteni ili ne.



„Klijent nije bio informisan. Mi smo u bankama dobijali informacije - ovo je super, ovo je najpovoljnije, švajcarski franak je najstabilnija valuta... Evropski sud je dosudio da su ovo nepošteni krediti, a u Srbiji su još i špekulativni", rekla je Vujanović za TV Prva.



Upitana za nekoliko prilika koje su zaduženi u „švajcarcima" imali prethodnih godina da izvrše konverziju, Vujanović je rekla da su te prilike bile nepoštene i „nenormalne" i da su četiri modela koje je nudila NBS bili nepovoljni po klijente.



Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je „ortodoksna neistina" tvrdnja zaduženih da su banke radile nazakonito, jer su im isplaćivale kredite u dinarima, a vezivali ih za franak, jer je sredstvo plaćanja u Srbiji dinar, dok je indeksiranje moguće u stranoj valuti.



„Kredit se dobija u valuti za koju se klijent opredeli. Recimo, 86.000 švajcarskih franaka i plan otplate je za 86.000, mesečna rata 320 franaka. Isplata i plaćanja su u dinarima, jer je to jedino sredstvo plaćanja u Srbiji". 



Kako je rekao, nema sumnje da su zaduženi u „švajcarcima" u teškoj situaciji, ali da nisu jedini, te da su imali četiri puta mogućnost da izvrše konverziju u evro, 2009, 2012, 2013. i 2015. godine, ali da je to uradio mali broj njih.



„Niko nije krivio građane što su se tako opredelili, ali nije u redu da se sada žale na sve, zato što su se tada tako opredelili", rekao je on.