Proširenje liste stalno zaposlenih u prosveti?

A kako je potvrdio ministar Mladen Šarčević, broj prosvetnih radnika u narednim mesecima neće se uvećati samo zbog ukidanja zabrane zapošljavanja već i zbog uvođenja jednosmenskog rada u još 200 škola.

Prema njegovim rečima, nadležni u svim školskim upravama, a onda i direktori, dobiće uputstvo s preporukom da prilikom raspisivanja konkursa prvenstveno vode računa o dužini čekanja na stalno zaposlenje i o radnom doprinosu učitelja, nastavnika i profesora.

– Praviće se spiskovi i zahtevi, a imamo mehanizam kontrole u kome je Ministarstvo prosvete poslednji filter – dodao je. – Dao sam sugestiju svima: gde god imamo spornu situaciju, neka se ona izdvoji i timski reši, zarad ljudskosti i pravednosti.

Reforma javnog sektora u vidu mera zabrane zapošljavanja sprovodi se od kraja 2013. Već nakon prve godine njene primene Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ukazala je na svu apsurdnost te odluke, budući da svake godine u penziju ode između dve i po i tri hiljade njihovih kolega, a da na listama tehnoloških viškova ili radnika sa nepunom normom nema uvek odgovarajućeg kadra koji bi mogao zauzeti njihova mesta. Imajući u vidu i stalni pad broja učenika, u više navrata pozivala je nadležno ministarstvo da umesto toga uvede mehanizam stroge kontrole opravdanosti zapošljavanja, što je i učinjeno u oktobru 2017, a predstavlja, prema mišljenju Unije, jedini pomak.

– U prosveti, nažalost, nije problem napravila samo zabrana zapošljavanja koja je na snagu stupila pre šest godina, nego je u njoj odavno bilo teško dobiti ugovor na neodređeno vreme – kaže predsednica USPRS Jasna Janković. – A to sve zbog toga što su se smanjivala odeljenja usled manjka upisanih đaka, a i tamo gde je moglo, nije bilo sluha ili je bilo straha da će ostati tehnološki višak na jednoj strani, dok bi se na drugoj primali novi. Tako imamo ljude koji čak 20 godina rade na određeno vreme. Rekla bih, nikad nisu stigli na red. Nikad nije bilo nikog da za njih kaže dve-tri lepe reči. Kada me pitaju ko su ti ljudi, obično kažem, iako ih lično ne poznajem, kako znam da su dobri nastavnici i vredni radnici jer su mogli da budu zamenjeni svakog avgusta, a i ranije, da nisu ispunjavali svoje obaveze u školama. Čini mi se da smo se najviše ogrešili upravo o one koji su velik deo radnog veka dali prosvetnom sistemu, a da mi kao društvo nismo uspeli da sagledamo koliko su nam važni.

I veroučitelji na čekanju

Veronauka u škole vraćena je 2003, ali dosad nije napravljen model koji bi pružio pravedan status njenim predavačima. Poslednji put kad je USPRS o tome pričala sa vladom bilo je usvajanje zakona (ZOSOV) oktobra 2017.

– Predlagali smo model po kojem bi ostali na listama koje bi pravila Crkva, jer nismo želeli da se mešamo u njene odluke, ali smo želeli da one školske godine kada radi veroučitelj bude primljen za stalno. Tada je počela priča da će se to desiti kada se ukine zabrana zapošljavanja i na tome je ostalo. Dakle, i 2.000 veroučitelja sada mora da stane u red jer i oni čine grupu od oko 33.500 zaposlenih na određeno vreme. Na svetu ne postoji zemlja koja 17 godina krši sopstveni Ustav i da to prolazi bez velike pompe. Veroučitelji nisu takvi da će izaći i protestovati, a ni Crkva nije previše agilna u tom smislu, imajući druge probleme kojima se bavi. Tako blagima i posvećenima, kako sam ih doživela, mislila sam da im treba neko ko bi za njih rekao nekoliko reči. Sada je prilika da se o njima razgovara i biću prva koja će postaviti to pitanje kada dođe trenutak da se ukine zabrana – istakla je Jankovićeva.

Među uskraćenima za štošta što se stalno zaposlenima podrazumeva, pa i za planiranje budućnosti na duže staze, najbrojnije su prosvetne radnice do 30 godina.

– U prosveti radi 108.000 ljudi, a oko 33.500 njih na određeno vreme. Praktično, imamo trećinu sistema koja je prvo ugrožena jer svakog momenta može dobiti otkaz, a drugo nesigurna u materijalnom smislu jer ne može da podigne ozbiljniji kredit, recimo da kupi stan. Od svih njih 69,7 odsto čine žene. Sve one koje nisu imale te ugovore, kada bi im isteklo trudničko i porodiljsko, ostajale su bez posla – dodaje Jankovićeva. – Mi smo se svih ovih godina odricali najperspektivnijih kadrova u prosveti, pa iako je važno iskustvo, deca prepoznaju i apsolutno cene mladost, energiju i živost.

Ističući da ukidanje zabrane zapošljavanja još uvek nije zvanično, jer tome prethodi sastanak ministra Šarčevića sa premijerkom Anom Brnabić, a onda usvajanje od strane Vlade i objavljivanje u „Službenom glasniku”, Jasna Janković dala je sopstvenu procenu koliko bi prosvetnih radnika moglo dobiti trajne ugovore.

– S obzirom na to da niko nema čarobni štapić, ne mogu reći koliko će od tih tridesetak hiljada ljudi moći da dobije ugovore za stalno. Poslednjih šest godina nama je prirodnim odlivom otišlo 18.000 prosvetnih radnika, ne računajući one koji su dali otkaz, našli drugi posao ili otišli u inostranstvo. Moja sigurna procena je da je preko 20.000 osoba na mestima koja nisu ograničena vremenom (zamena trudnice, prvi mandat direktora koji se čuva, neplaćeno odsustvo). Ali ukidanje zabrane zapošljavanja apsolutno ne znači da ćemo sada raspisati 20.000 konkursa, niti bih prva bila za to, zbog toga što moramo da imamo jasnu i dobru kontrolu nad tim. Sigurna sam da ima mnogo ljudi koji su odavno zaslužili da budu primljeni na neodređeno vreme, ali treba voditi računa i o onima koji nisu zaslužili. To je stvar najpre samog kolektiva, gde će predsednik sindikata svojim potpisom odobriti ili ne odobriti raspisivanje konkursa. On, po sadašnjem zakonu, ne može sprečiti da direktor zatraži konkurs, ali nije nevažno ako da negativan odgovor. Druga instanca koja će kontrolisati njegovo raspisivanje jesu radne podgrupe na teritoriji školskih uprava. One od 2015, otkad smo potpisali kolektivni ugovor, rade na raspoređivanju tehnoloških viškova i praktično znaju kakva će situacija biti sa kadrovima naredne godine. Zatim sve to ide u Ministarstvo prosvete, koje bez saradnje sa lokalnim samoupravama ne može sve znati – kaže.

Bez ukidanja pomenute zabrane, prosveta, pa i zdravstvo, mogu samo da tonu, dodaje sagovornica.

– U tom slučaju, kvalitetno obrazovanje ostaje prazna priča. Ako se desi ukidanje, biće to, po mom mišljenju, najozbiljniji potez ministra Šarčevića – zaključuje.

 

S. Milačić