Promene Zakona o PIO: Privremena rešenja do tri godine

Naime, ono će važiti tri godine, pa ako za to vreme penzioner ne pribavi potpunu dokumentaciju o uplatama i dužini penzijskog staža, Fond PIO će privremeno rešenje proglasiti konačnim. Ako te izmene – a svakako neće biti jedine – budu prihvaćene, više privremena rešenja o penzionisanju neće trajati godinama pa da se desi da penzioneri, kad najzad dobiju konačno rešenje, moraju da vrate „višak” koji im je Fond PIO uplaćivao jer im je po završnoj računici penzija zapravo manja od one koje su prema privremenom rešenju primali. Često razlika bude ogromna jer je privremenost trajala godinama, pa se penzioneri nađu u nevolji kako da vrate ono što im je država sama dala, na šta nisu mogli da utiču, niti to tražili. Jeste da Fond PIO izlazi u susret onima koji se nađu u nevolji i omogućava da preplaćeni iznos na čeku vraćaju u više rata, ali ni to nije dovoljno seniorima koji pod stare dane moraju vraćati novac za koji nisu ni znali da im ne pripada. 

Trenutno se godišnje izda 85 odsto od ukupnog broja rešenja o penzionisanju. Po podacima Fonda PIO, najčešći iznos preplate je između 5.000 i 10.000 dinara, ali ima i mnogo većih suma. Kad se najčešći iznosi „viška” pomnože s brojem godina tokom kojih je primenjivano privremeno rešenje, dobija se povelika cifra za bilo kog penzionera, a pogotovo onog ko po konačnoj računici dobija manje od 20.000 dinara.

Penzionerske organizacije, ali i sindikati i ekonomisti, nisu najsrećniji s takvim rešenjem, mada ne spore da se privremenost rešenja mora vremenski ograničiti ili čak ukinuti. Penzioneru bi se, ako takva izmena bude usvojena, ostavio rok od tri godine da prikupi potrebnu dokumentaciju jer radni i penzijski staž nisu isto, iako on nije ranije mogao znati da mu gazda nije plaćao penzijski doprinos. Tako bi penzioner morao da „vija” bivšeg gazdu ili nađe dokaz da je on uplatio penzijske doprinose, ali nije svake godine – mada je obavezan – i dostavio propisani obrazac kao potvrdu za to. Država pak, koja je tolerisala da neka firma, odnosno gazda, ne plaća penzijske doprinose za zaposlene, nema nikakve obaveze mada je „kumovala” tome da se radnik nađe u neprilici.

Povodom najave o izmenama Zakona o PIO, sindikati insistiraju na tome da se utvrdi da prevremene penzije, umesto trajno, kako je sad, važe samo dok penzioner ne napuni godine predviđene za penzionisanje, odnosno do 65.

O inicijativi, koju je podržao i Socijalno-ekonomski savet Srbije, još nema zvaničnog odgovora, niti koliko bi državu koštala takva izmena Zakona jer su u protekle četiri godine doneta rešenja o trajnom prevremenom penzionisanju kojima je utvrđen umanjeni iznos čeka za godine života koje u trenutku odlaska u penziju nedostaju.

Ipak, takva izmena naterala bi sadašnje zaposlene da na kraju svake kalendarske godine proveraju da li im gazde redovno uplaćuju penzijske doprinose. Dakle, promene privremenog rešenja o penzionisanju mora biti jer je i to način da se kontrolišu poslodavci i njihova zakonska obaveza da plaćaju penzijske dopirnose, ali ujedno i da država radi svoj posao kontrolora da radnik ne bi imao problema kad ispuni zakonske uslove za penzionisanje. Pogotovo ako su nekad radili u društvenim ili državnim firmama, koje im godinama nisu uplaćivave penzijski niti bilo koji doprinos, a u međuvremenu su prestale da postoje, njihova arhiva se kao dokaz o nečijem radu zagubila ili još nije ažurirana.

Penzioner koji je radio u nekom od takvih preduzeća – a njih je dosta – nema načina ni za tri godine da dostavi potrebnu dokumentaciju Fondu PIO pa će mu penzija biti umanjena jer se taj staž neće računati.  

Ljubinka Malešević