Prof. dr Neda Mimica Dukić: Međunarodna prepoznatljivost našu nauku čini važnom

Devet ih je sa Univerziteta u Novom Sadu (UNS), četvoro je sa Prirodno-matematičkog fakulteta. Među njima je prof. dr Neda Mimica Dukić sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Katedre za biohemiju i hemiju prirodnih proizvoda.

Profesorka Neda Mimica Dukić se od početka svoje akademske kerijere, koja traje već više od 40 godina, bavi izuzetno zanimljivom oblašću - ispitivanjem biloški aktivnih prirodnih jedinjenja. Svoj rad je započela u grupi profesorke Olge Gašić, koja je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu predavala biohemiju. Kasnije, prof. Mimica Dukić, na Prirodno–matematičkom fakultetu UNS, sama stvara jedan mladi tim, danas već iskusnih naučnika. Bila je mentor 14 doktorskih teza i sada je na svojoj katedri okružena sa osam bivših doktoranata, koji postižu izvanredne rezuletete.

- Uglavnom se bavimo mogućnošću primene lekovitih biljaka, biljnih ekstrakata u medicini, u poljoprivredi i njihove upotrebe kao dijetetskih suplemenata. U toj oblasti rade se vrlo značajana fundamentalna istraživanja na molekulskom, ćelijskom nivou. Hoćemo da vidimo koji su to mehanizmi u ćeliji na koje biomolekuli deluju, na koje signalne puteve utiču u kompleksnim biohmijskim procesima, kao što su proces inflamacije, proces oksidativnog stresa, tako da se bavimo antioksidantnim aktivnostima, antiniflamatornim aktivnostima i antikancerogenim aktivnostima tih ekstrakata –  objašnjava prof. dr Neda Mimica Dukić

-To su istraživanja koja na određen način povezuju tradicionalnu medicinu, neka iskustva koja mogu biti stara i više hiljada godina sa najmodernijom medicinom i dostignućima farmaceutske industrije, a u cilju pronalaženja nekih novih lekova. Danas, negde oko 70 do 80 odsto lekova koji se koriste u terapiji virusnih i bakterijskih infekcija, u terapiji nekih karcinoma, vode poreklo iz prirode ili je njihova struktura dizajnirana prema nekim prirodnim jedinjenjima. Ta su istraživanja izuzetno aktuelna, bez obzira što se naslanjaju i što su povezana sa iskustvima starim više stiotina, pa i hiljada godina. Jedan od novijih primera za to je da kada se pojavio sars 2 kovid-19 virus, već posle pola godine u svetu je objavljeno desatak radova koji se odnose na mogućnost lečenja bolesti koje izazaiva kovid-19 pomoću raznih prirodnih jedinjenja, uglavnom jedinjenja koja potiču iz biljaka – kaže za „Dnevnik“ prof. Mimica Dukić.

Kako je navedeno na sajtu Univerziteta u Novom Sadu, ova pozicija naučnika UNS na stanfordskoj listi, predstavlja veliki uspeh i priznanje za njihov dosadašnji naučnoistraživački rad. Takođe, i potvrdu relevantnosti njihovih istraživačkih tema i prepoznatljivosti na međunarodnoj naučnoj sceni.

- Na naš Departman dolaze dobri studenti i veliki broj njih kada kod nas završi master studije dolazi do posla u struci. Neki se zapošljavaju u institutima i laboratorijama. Na primer, mnogo naših bivših studenata radi u INEP-u u Zemunu, koji sada u velikom obimu u svojim molekularnim i biohemijskim laboratorijama radi analize antitela za kovid-19. Mnogi se, takođe, zapošljavaju i u raznim stranim firmama, koje prodaju hemikalije, opremu i razne instrumente, kao i u brojnim kompanijama koje se bave objavljivanjem naučnih radova. Najpozanatijim izadavačkim kućama iz oblasti hemije pomažu u redakcijama radova. Utvrđuju da li su radovi koji im pristižu odgovarajući po naučnim kriterijumima konkretnog časopisa. Oni učestvuju i u korespondenciji, pronalaze instutute i institucije kojima šalju pozive da daju svoje priloge tim časopisima – kaže prof. Mimica Dukić.

- Mislim da nas naš uspeh na ovoj listi ne čini jedinim vrednim na Univerzitetu i u široj akademskoj i naučnoj zejdnici. Imamo kad nas i druge izvanrede naučnike. Mi smo dospeli na tu listu i pružena nam je neka pažnja i od pokrajinskog sekretara i od Univerziteta i time sam iskreno iznenađena –  objašnjava prof. Mimica Dukić i dodaje da za onog naučnika koji nije u svetu pokazao i dokazao svoju naučnu kompetentnost nema opravdanja, jer nauka ne poznaje granice.

- Među nama ima i puno odličnih naučnika, koji su pomalo ksenofobični – ostaju zatvoreni u svojim instutucijama, a vrhunasaka nauaka se ne može razviajati ako se ne sarađuje, ako se ne ide na svetske univerzitete, ako se vaši radovi ne publikuju u dobrim časopisima, jer rezultat citiranosti jeste, s jedne strane, pokazatelj aktulenost istraživanja. S druge strane, imamo i sjajne naučnike koji se bave nekom užom oblašću i, naravno, ne mogu da postignu takvu citiranost. Drugim rečima, citiranost ne može da bude jedini pokazatelj nečijeg kvaliteta, ali u svakom slučaju ukazuje na kvalitet i aktulenost onoga što radi. Mislim da čoveke treba da se bavi nečim aktuelnim u nauci jer ga na to teraju trendovi i ovovremeni izazovi i zahtevi. Potrebno je i da imate projekte, na prvom mestu međunardne, ali i nacionalne, kao što su oni Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Pokrajinske vlade, što vam omogućava da budete u trendu, da možete da kupujete hemikalije i imate dobre instrumente za rad. Tu je jako važna i popularizacija toga čime se bavimo, da privreda može za to da se zainteresuje. U svakom slučaju, nikada ne bih menjala svoj posao za neki drugi, bez obzira što poziv naučnika i njegova dostignuća društvo često ni ne prepoznaje na najbolji način.

Naša sagovornica ističe i da ne može biti dobar profesor onaj ko nije ništa postigao u nauci, sem možda na nekim osnovnim kursevima.

- Naša akademska karijera se odvija od profesora na osnovnim studijama, zatim na master i na doktorskim studijama, gde ne možete biti profesor ili mentor ako niste postigli nešto u nauci. Dobar profesor univerziteta ne može biti onaj ko nema naučnu bazu. Kada je reč o trenutnoj situaciji, mislim da se standardi za izbore u zvanja moraju podići. Kod od nas se sve to odvija po difoltu - kada si izbran za docenta, ideš za vanrednog profesora, pa za redovnog - a imamo minimalne kriterijume. Tako mnogi smatraju da kada imaju toliko i toliko radova moraju dalje da napreduju. U svetu to nije tako, tamo komisija koja vas predlaže za viša zvanja ima mnogo veću slobodu i nepristrasna je, nije sastavljena od vaših kolega sa fakulteta nego u izboru često učetvuju i profesori sa fakulteta iz drugih zemalja. Takva komisija stvarno valorizuje nečiji naučni rad, što ne znači da će kandidat i dobiti zeleno svetlo za višu instancu. Viši kriterijumi bi bili i jača stimulacija da se naučni radovi više objavljuju.

V. Crnjanski