Privatno lečenje skupo, državno neefikasno

Ona je ocenila da među pojedinim kolegama nije popularna baš zbog toga što se zalaže da ko radi u državnoj službi ne treba da radi u privatnim ordinacijama i obratno. "Takođe, smatram da je digitalizacija zdravstva koju je predložila premijerka sjajna stvar. Tako ću, recimo, ja kao ministar, na jedno dugme moći da vidim koliko je neki doktor odradio pregleda taj dan, koliko operacija, a koliko je filozofirao", rekla je ministarka.

Dopunski privatni rad državnim lekarima u Srbiji je omogućen Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine. Od onda do danas u javnosti, opštoj i stručnoj, živa je rasprava o tome na koji način treba urediti odnose između privatne i državne prakse, koje sve usluge i kako mogu da se pokrivaju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ima li načina da se spreči prelivanje pacijenata i pregleda iz državne u privatnu praksu i kako da se smanji ili potpuno prestane njegova zloupotreba.

"Više lekara tih dana argumentovano je ukazivalo na štetne posledice po javni interes već tada kontroverzne zakonske norme", kaže dr Draško Karađinović, iz NVO “Doktori protiv korupcije”. "I nažalost, vreme je pokazalo opravdanost argumenata. Dopunski rad smanjuje produktivnost državnog sektora i time stvara veštačke liste čekanja. Principi na kojima počiva javno zdravstvo – jednakost, pravednost, dostupnost – nisu ostvarivi za brojne osiguranike s malim finansijskim kapacitetom zbog potrebe dodatnog plaćanja, povrh obaveznog doprinosa. Zatim, javlja se distorzija tržišta rada, jer isti ljudi rade na više mesta, što nezaposlenim mladim lekarima sužava mogućnost izbora radnog mesta. Takođe, dvojni rad državnih lekara sprečava princip refundacije od RFZO brojnih osiguranika-pacijenata koji koriste usluge privatnog zdravstva, što je logično iz ugla osiguranja. Zašto bi osiguranje dva puta plaćalo istog lekara, i to jednom kroz platu u državnoj ustanovi, a drugi put u privatnoj praksi, za uslugu koju je već bio dužan da pruži osiguraniku?

Ukupna izdvajanja za zdravstvo Srbije, koja čine zbir sredstava iz javnih finansija i privatnog plaćanja, a sve zajedno predstavlja 11 odsto BDP-a, prelaze pet milijardi evra.

"Visokom potrošnjom daleko nadmašujemo zemlje u okruženju (Rumunija troši šest odsto, Bugarska osam odsto, Crna Gora sedam odsto BDP-a) iako su ključni zdravstveni ishodi (npr. dužina trajanja života) slični ili čak lošiji", kaže Karađinović, a potvrđuju i primeri zemalja u okruženju koje se, svaka na svoj način bore protiv ovih loših trendova.

"Sve češća je praksa da upravo lekari u koje ulaže država svakodnevno učestvuju u promociji ličnog angažmana u privatnim zdravstvenim ustanovama i na taj način usmeravaju pacijente da za usluge koje mogu da dobiju u javnom zdravstvenom sistemu odlaze u privatne ordinacije i ambulante", rekao je dr Dragoslav Šćekić, ministar zdravlja Crne Gore, a slični tonovi dolaze i iz vrha našeg Ministarstva zdravlja.

"Ministarstvo zdravlja pokrenulo je kontrolu poštovanja odredbi pravilnika od strane komisija za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite, kao i odobravanja prava na dopunski rad koje direktori zdravstvenih ustanova daju svojim zaposlenim", kaže crnogorski ministar zdravlja dr Dragoslav Šćekić. "Doneli smo odluku da se svi zaposleni koji imaju više saglasnosti za obavljanje dopunskog rada van matične ustanove izjasne i opredele za rad samo u jednoj ustanovi javnog ili privatnog sektora. A tamo gde postoje liste čekanja ili nedostaje kadar, kao i gde organizovanje procesa rada nije moguće ili je otežano, dopunski rad treba ukinuti".

Na koji će se način i koliko reformisati srpsko zdravstvo, tek treba da vidimo. Svi su saglasni u jednom: biće to spor i bolan proces, s neizvesnim ishodom, pogoršanim masovnim odlaskom medicinskog osoblja u inostranstvo, bez adekvatne zamene u Srbiji. Da li će nova ministarka uspeti da prevaziđe sve ove probleme i na neki način integriše privatno zdravstvo u državni sistem, videćemo. Prema njenim rečima, rešenje je i u reformi osnovne zdravstvene zaštite.

To ne može da se uradi brzo da bi bilo efikasno. Ali, ne smemo gubiti vreme kada nam pacijent dođe, a mnogo će nam značiti ako unapred znamo porodičnu anamnezu. Recimo, ako znamo da je baka bolovala od neke bolesti biće nam lakše unucima da odredimo dijagnozu. Moja zamisao je da imamo četiri doktora u svakom kvartu - rekla je dr Danica Grujičić.

I. Radoičić