Prioritet novi aparati i hirurške procedure

procedure, internet zakazivanje ambulantnih pregleda, SMS obaveštavanje o terminima snimanja i pregleda, a u narednom periodu se planira dogradnja Poliklinike i Dnevne bolnice i nabavka novih aparata za zračenje, otkriva za “Dnevnik” u prvom intervjuu novi vršilac dužnosti direktora ustanove profesor dr Zoran Radovanović.

– Počeli smo da radimo hipertermičku intraperitonalnu hemioterapiju. To znači da se tokom operacije, a nakon vađenja tumora jajnika ili debelog creva, pacijentu u trajanju od sat i po ispira trbuh rastvorom citostatika. Cela procedura je komplikovana, traje dugo, od šest do osam sati, i veoma je zahtevna za hiruršku i anesteziološku ekipu. Mi smo jedina ustanova u Vojvodini u kojoj se ova procedura lečenja primenjuje, a u Beogradu se ovaj postupak izvodi već desetak godina – pojašnjava profesor Radovanović.

Do sada su urađene dve ovakve operacije, uz pomoć kolega iz Beograda. Za intervenciju se ne koriste posebni citostatici, nego oni koje pacijenti i inače dobijaju u okviru hemioterapije, ali je za izvođenje operacije bila neophodna nabavka posebne opreme i edukacija kadra.

– Kandidati za ovu intervenciju su bolesnici u odmaklom stadijumu karcinoma jajnika, debelog creva i želuca, kod kojih se bolest raširila po trbuhu i trbušnoj maramici i koji bez ove operacije imaju lošu prognozu. Pacijente smo ranije slali za Beograd, a od jeseni će se ova operacija izvoditi kod nas – objašnjava naš sagovornik. – Takođe, uvedene su nove procedure u hirurgiji debelog creva, laparoskopske operacije i ekstralevatorna amputacija debelog creva.

Lekari Klinike za internu onkologiju, pored primene najsavremenijih hemioterapijskih protokola, kao i primene bioloških lekova, uspešno rade autologne transplantacije matičnih ćelija. Kako objašnjava dr Radovanović, pacijentima koji imaju agresivne tumore pre početka hemioterapije uzima se krv iz koje se izoluju i čuvaju matične ćelije.

– Nakon hemioterapije, pacijentima se vraćaju matične ćelije, kako bi im se obnovila koštna srž. To se radi već duži period i primenjuje se kod oko 15 pacijenata godišnje – objašnjava dr Radovanović.

Institut je, inače, i jedina ustanova u Srbiji u kojoj je, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo i Kliničkim centrom Vojvodine, implementiran program onkofertiliteta, odnosno očuvanja plodnosti kod mlađih pacijenata sa malignim tumorima.

– Od žena i muškaraca koji imaju do 40 godina, pre započinjanja lečenja i uvođenja citostatika i zračenja, uzimaju se jajne ćelije, odnosno speramatozoidi, koji kasnije mogu da se koriste u postupku vantelesne oplodnje i dobijanja potomstva. Ovaj postupak radimo u saradnji sa Betanijom, gde se obavlja krioprezervacija. Prošle godine smo počeli program i u njemu je do sada učestvovalo 50 pacijenata i to 48 žena i dvojica muškaraca. Krioprezervacija se radi za slučaj da tokom terapije bude oštećena ili uništena reproduktivna funkcija pacijenta – ispričao nam je dr Radovanović, uz napomenu da je preduslov da Komisija za onkofertilitet pri Institutu za onkologiju Vojvodine proceni da li je pacijent kandidat za ovaj program.

Institut trenutno ima tri aparata za zračenje, dva stara koja imaju devet i 13 godina i jedan novi linarni akcelerator, koji je u funkciji od pre 6 meseci. Puštanjem u rad objekta “Kamenica 2”, pacijentima će biti na raspolaganju još dva aparata, od kojih jedan pripada Institutu za onkologiju, a drugi Institutu za plućne bolesti. Novi aparati su “ublizančeni”, što praktično znači da će terapija koja je prekinuta na jednom aparatu, moći odmah da se nastavi na drugom, bez dodatnog podešavanja parametara i zastoja u sprovođenju zračne terapije.

– Institut za onkologiju ima i dva prazna bunkera i bilo bi dobro kad bismo imali još dva akceleratora, čiju nabavku takođe planiramo. Sa sedam aparata za zračenje praktično ne bi bilo liste čekanja, i to je optimalan broj aparata za AP Vojvodinu...

Osim nabavke dva nova aparata za zračenje, u planu novog direktora Instituta je i izgradnja nove Poliklinike i Dnevne bolnice, kupovina još jednog aparata za magnetnu rezonancu, renoviranje bolesničkih soba i poboljšanje uslova boravka u bolnici za pacijente, zanavljanje dotrajale opreme u operacionim salama, intenzivnoj nezi i laboratorijama.

– Dnevna bolnica je mala, a u njoj terapiju dobija između 40 i 60 pacijenata dnevno. Nažalost, procena je da će onkoloških bolesnika u budućnosti biti sve više, i plan je da se iznad Centra za imidžing dijagnostiku dogradi sprat u kojem će biti Poliklinika i Dnevna bolnica. U Centru za imidžing dijagnostiku imamo dva aparata za magnetnu rezonancu, jedan od 1,5 T (Tesla) i jedan od 3T, a planiramo da nabavimo još jedan magnet od 3T. PET CT skener je pušten u rad 2009.godine i pored Kliničkog centra Srbije jedina smo ustanova u zemlji u kojoj se izvodi PET snimanje - najavljuje Radovanović.

Kada je reč o hemioterapijama, novi vršilac dužnosti direktora Instituta za onkologiju kaže da se one daju u onkološkim dispanzerima u Subotici, Somboru, Senti, Zrenjaninu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici, dok se komplikovanije i specifične terapije sprovode samo u Institutu. Ukoliko je potrebno, pacijenti bivaju hospitalizovani dok su na terapiji, ali najčešće se ona daje samo u dnevnoj bolnici, tako da pacijenti istog dana idu kući.

– Pratimo trendove i Republički fond za zdravstveno osiguranje primenjuje evropske protokole lečenja citostaticima, biološkim lekovima i imunoterapijama. Sve je u skladu sa evropskim standardima i pacijenti u Institutu dobijaju terapiju kakvu bi dobili u bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi – navodi dr Radovanović, uz potvrdu da je Institut uveo SMS obaveštavanje pacijenata o zakazanom terminu snimanja magnetnom rezonancom, a u planu je i internet zakazivanje ambulantnih pregleda u Poliklinici, što bi trebalo da zaživi od septembra, jer je nabavljen softver u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo.

Ljubica Petrović

Određivanje terapije za pacijente iz cele Vojvodine

U Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici dolaze svi pacijenti iz Vojodine koji imaju malignu bolest. Profesor Radovanović kaže da se tumori operišu i u drugim vojvođanskim bolnicama, ali svi ti pacijenti dolaze na onkološku komisiju u Sremsku Kamenicu. U onkološkoj komisiji Instituta su internisti, radiolozi, patolozi i hirurzi i oni određuju terapijski postupak za sve vojvođanske pacijente, odnosno hemioterapiju i radioterapiju. Godišnje se u Institutu u opštoj anesteziji operiše oko 4.000 pacijenata, 2500 hirurških i 1.500 ginekoloških. Najčešće se operiše karcinom dojke, oko 650 pacijentkinja svake godine. Na onkološke komisije i u ambulante preglede dolaze pacijenti iz cele Vojvodine, a to su na desetine hiljada bolesnika godišnje. Institut je jedini centar za zračenje u Pokrajini.

Zračenje čeka 718 bolesnika

Trenutno su u funkciji tri aparata za zračenje na kojima svaki dan terapiju dobija 214 obolelih. Na zračenje na aparatu za konvencionalnu radioterapiju čeka se oko mesec dana i tu se pacijent zrači iz dva polja, dok se na konformalnu 3D terapiju, gde se telo zrači iz tri polja, čeka oko dva i po meseca.

Lečenje je izuzetno skupo

Troškovi operacija, intenzivne nege, hemio i radioterapije, izuzetno skupa oprema i lekovi, kao i višegodišnje praćenje pacijenata, iziskuju velika materijalna sredstva, pa lečenje jednog onkološkog pacijenta često košta i više desetina hiljada evra.