Pre 20 godina potpisan dokument koji je zaustavio rat

Izmučena neravnopravnom borbom, Srbija je nestrpljivo iščekivala rezultate rovovskih pregovora, koje su politički, vojni i policijski izaslanici predsednika Slobodana Miloševića vodili sa predstavnicima međunarodnih snaga pod vođstvom NATO i komandom britanskog generala Majkla Džeksona.

Sporazum su na vojnom aerodromu kod Kumanova potpisali general Majl Džekson, general VJ Svetozar Marjanović i general MUP-a Srbije Obrad Stevanović.

Snage Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije počele su odmah povlačenje s Kosova. Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodnu pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja.

Kumanovskim sporazumom stvorena je i Kopnena zona bezbednosti, koja je formalno još na snazi, a čija je dubina pet kilometara od administrativne linije razdvajanja.

Detalji mirovnog sporazuma usaglašeni su u Bonu, na sastanku specijalnog predstavnika predsednika Rusije Viktora Černomirdina, predsednika Finske Martija Ahtisarija, koji je predstavljao EU, i zamenika američkog državnog sekretara Strouba Talbota.

Pregovori na terenu trebalo je da započnu na Kosovu, ali je delegacija međunarodnih snaga ostala s makedonske strane iz bezbednosnih razloga. Pored Nebojše Vujovića iz SMIP-a, Slobodana Miletića iz SMUP-a, predstavnika Ministarstva odbrane i Generalštaba, u delegaciji je bio i general Branko Krga, tadašnji šef vojne obaveštajne službe.

Po prelasku granice, delegacija iz Beograda je usmerena ka lokalnoj seoskoj kafani „Evropa”, gde ih je čekalo nekoliko stotina novinara. Pregovarački tim NATO-a je vršio pritisak da se sporazum potpiše za nekoliko sati, ali svaki član beogradske delegacije imao je mobilni telefon za vezu s Miloševićem i njegovim saradnicima, te su se Džeksonove reči – da su general Klark i Milošević dogovorili sve detalje sporazuma – pokazale kao blef.

Razgovori su iz kafane nastavljeni u NATO bazi kod Kumanova. Srpski pregovarači su se svake večeri, uz vojnu pratnju, vraćali u Srbiju i noćili u Vranjskoj Banji. Sporazum je potpisan 9. juna, negde pred ponoć, u malom šatoru.

Iako su međunarodni ugovori potpisani, nastavljene su strateške geopolitičke igre velikih sila. U južnu srpsku pokrajinu planirano je upućivanje 37.200 vojnika iz 36 zemalja (Kosovo forces – Kfor) sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost, dok se ne definiše status Kosova, u skladu s Rezolucijom 1244.

Usledila je trka za zauzimanje strateških punktova. Kolona ruskih borbenih vozila iz mirovne misije u Bosni, u noći između 11. i 12. juna, dobila je naređenje da prefarba vozila u boje i oznake Kfora i uputi se ka Prištini. Prema kasnijem svedočenju Junus Beka Jevkurova, tada majora Glavne obaveštajne uprave Rusije (GRU), već krajem maja, 18 pripadnika ruske vojne obaveštajne službe faktički je preuzela kontrolu prištinskog aerodroma „Slatina”, po tajnoj naredbi vrha Kremlja iz aprila meseca.

Ruske desantne snage ušle su u Srbiju, prošle kroz Beograd i nastavile ka Prištini, gde su ih Srbi dočekali bakljama, zastavama i pucanjem u vazduh.

Kolona ruskih vozila iz sastava SFOR-a krenula je sporo bez obaveštavanja komande SFOR-a i tadašnjeg komandanta generala Kevina Bernsa do granice sa SRJ a onda su put nastavili usiljenim maršem do aerodroma Slatina. Ukupan put je iznosio 620 km. Na teritoriju SRJ je iz Bosne i Hercegovine preko Pavlovića ćuprije u Badovincima ušla ruska jedinica sa pet džipova, jednim vozilom za veze, 16 oklopnih transportera i 23 kamiona u 10:30 11. juna. Kolona je prošla kroz Beograd u 13:30 i preko naplatne rampe kod Bubanj potoka nastavila prema Nišu i kasnije ka Kosovu i Metohiji. Na Kosovo i Metohiju prvi je stigao ruski konvoj sa oko 180-200 vojnika sa obeležijima KFOR-a iz sastava mirovnih snaga UN, koji je u centar Prištine ušao 12. juna, u 1.30, gde su ga sačekali Srbi iz Prištine a potom je nastavio prema Kosovu Polju i prištinskom aerodromu Slatina.

Istog jutra, nešto posle pet časova, s teritorije Makedonije na Kosovo i Metohiju su prvi ušli britanski vojnici. Granicu su kod mesta Blace, sa šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici specijalne jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.

Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu KFOR-a ušao je oko podneva istog dana na sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama, dok su pripadnici italijanskih snaga ušli u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent KFOR-a u Orahovac­.

VJ je napustila Prištinu 16. juna, u konvoju od pedesetak teretnih i putničkih vozila, a njihov odlazak nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone.

Milan Bozokin