Praznični dani teško padaju ljudima koji su u depresiji

Dok se svi okupljaju i raduju zajedništvu i proslavama, oni se osećaju loše i napušteno, a nekada zapadaju i u teža stanja. Psihijatar dr Branka Bjelica kaže za “Dnevnik” da je depresija stanje iz kojeg čovek može da izađe, jer se leči osoba koja je u tom stanju, a ne bolest.

- Kada čovek “isklizne” i uđe u stanje deprsije, to će pre prepoznati okruženje i porodica, nego pacijent, jer se promeni ponašanje. Čovek postaje zamišljen, zaboravan, zabrinut, nalazi se u nekom stanju lebdećeg straha i napetosti. Povlači se iz društvenih relacija, osamljuje, gubi volju za poslom i radni elan, a povlači se i iz bračnih i svih porodičnih relacija. Pogledajte zato svog partnera ili prijatelja, zaključite u kakvom je stanju, vidite da li mu nešto nedostaje, jer su najbliži ljudi oni koji bi prvi trebalo da pomognu - navodi dr Bjelica.

Ukoliko je neko od detinjstva sklon povlačenju u sebe i iz društva i drugi to prepoznaju kao depresivno stanje, pa čak i ako potraži stručnu pomoć, vremenom bi takva osoba trebalo da nauči da prepozna zapadanje u depresiju i da spreči njeno produbljivanje.

- Trebalo bi da posegne za mehanizmima koji će ga poput zaštitnog preokreta vratiti u društveno okruženje, koje će da ga animira, jer ne treba da dozvoli da se depresija produbi. Depresija ne nastaje sama od sebe. Čovek se odvojio od prirode i svoje suštine, nije spreman da istupi, a ima periode frustracije u životu. Priroda nas uči da se postrojimo različite životne cikluse, koji se smenjuju. Čovek bi trebalo da se zdravo hrani, da posti, bavi se jogom, da se pridržava nekih godišnjih ciklusa i da svoja očekivanja, kao i ponašanje, prilagodi tome - savetuje dr Bjelica.

Zimi se ljudi manje druže, ne angažuju se na uspostavljanju odnosa i ulasku u društvene grupe. Dr Bjelica kaže kako nisu usamljeni svi ljudi koji su sami, ali da isto tako mogu da budu usamljeni i oni koji imaju nekoga i nisu sami. Veliko je pitanje i da li neka osoba ima suviše velika očekivanja od sebe, života, okruženja.

Maskirana depresija

- Najgore je ako je depresija maskirana nekim somatskim tegobama, pa ljudi osećaju knedlu u grlu, pate od nesanice, imaju bol u želucu, vrtoglavicu, a nesvesni su da je to depresija i to je način na koji se ispoljava - upozorava dr Bjelica.

- Možda je u pitanju pogrešno percipiranje stvari. Zaboravljamo da ti ljudi treba da porade na povezivanju sa drugim ljudima, kako bi prekinuli usamljenost i upadanje u depresivno stanje. Možda previše očekujemo od drugih, a sami malo preduizimamo. Trebalo bi da se animiramo, pozovemo ljude, organizujemo druženje sa njima. I veliki pesnik Milan Rakić je rekao “Kad srce zapišti, misao je kriva”, a svima se dešava da im svakodnevno veliki broj teških misli prođe kroz glavu. Međutim, treba ih samo pustiti da prođu - napominje dr Bjelica.

Ukoliko depresivno stanje traje duže i okolina to ne primeti, a pružanje ruke se ne vidi, onda ljudi treba da potraže stručnu pomoć, psihologa ili psihijatra, odnosno psihoterapeuta. Dr Bjelica naglašava da ne treba da se beži od razgovora sa stručnjacima.

- Ako želite da izađete iz tog teškog stanja, podelite svoje teške misli. Nekada je potrebno da se osvetle teške životne situacije i posle razgovora sve će izgledati manje teško i manje nerešivo. Postoje, naravno, i dramatične životne situacije, kao što je gubitak najbližih i postoji period žalovanja, koji traje od 40 dana do šest meseci. I narodno predanje kaže “ni u dobru se ne ponesi, ni u zlu se ne ponizi”, jer nekome tuga ostaje doveka, ali to ne mora da se vidi - smatra dr Bjelica.

Čovek sebe potceni u nekom trenutku, a preceni sve oko sebe i čini mu se da su stvari nepromenljive, te da je u začaranom krugu. Terapeut to “presloži” i onda je čoveku lakše da sagleda situaciju. Dr Bjelica kaže kako se ljudi najlošije osećaju pred zoru, jer sledi novi dan, koji donosi novu napetost. Međutim kako dan odmiče, ljudima je sve bolje. Kako navodi, najmanje samoubistava je u novembru, decembru i januaru, a najviše u aprilu, maju i junu.

- Savremena tehnologija može da olakša život ljudima koji imaju porodice daleko od sebe, jer mogu stalno da komuniciraju sa familijom. Problem je što je mnogim starijim ljudima ova tehnologija strana, pa se ne snalaze - kaže dr Bjelica.

- Pogubno je u depresivnim stanjima posezati za psihoaktivnim supstancama, kao i alkoholu, jer će efekat trenutno biti bolji, ali ne i društveno adekvatan, već neprihvatljiv za okolinu. Kada je najteže, obujte udobnu obuću, obucite se i idite u šetnju. Pružite korak i ispravite pogled. Možda ćete tada uhvatiti nečiji pogled ili neko vaš pogled i shvatićete da niste sami - priča dr Bjelica.

Njena proporuka svima je da se posvete radu i fokusiraju misli na taj posao ili neki hobi. Oni koji mogu, trebalo bi da uzmu kućnog ljubimca, jer vi njemu pružate pažnju, a on vama uzvraća ljubav.

- U depresivnom stanju čovek konstatuje šta sve nema, ali se raspoloženje menja, kako se menja percepcija. Muzika, mirisi, dodir, svašta može čoveku da promeni raspoloženje - navodi dr Bjelica.

Ljubica Petrović