EVO ŠTA PREDVIĐA PRAVILNIK MINISTARSTVA PROSVETE Obavezne VEŽBE EVAKUACIJE BAR JEDNOM GODIŠNJE u ustanovama obrazovanja i vaspitanja
Mnogobrojne, ispostaviće se lažne dojave o bombama prethodnih godina opstruirale su rad škola i uznemirile decu koja ih pohađaju.
I ne samo to: 2022, umesto u 1.260 osmoletki, mali maturanti su testove na završnom ispitu popunjavali u jednoj od 522 škole, uz prisustvo pripadnika MUP-a, radi redukovanja rizika. Ako se tome doda nemili događaj u „Ribnikaru”, jasno je koliko je važno planirati reagovanja na različite krizne događaje koji se mogu desiti.
Prema novom Pravilniku koji je objavilo Ministarstvo prosvete, svaka vaspitno-obrazovna ustanova treba da odredi način na koji će upozoriti na opasnost i da o tome informiše svu decu, učenike, zaposlene i roditelje, da li specifičnim zvonom ili alarmom, obaveštenjem preko razglasa, upozorenjem preko SMS-a ili šifrom, u skladu sa svojim mogućnostima. Važno je samo da način sadrži informaciju o vrsti kriznog događaja i bezbednom mestu, te da unapred bude određeno ko i u kojim situacijama aktivira sistem uzbunjivanja.
„Potrebno je da sve prostorije u ustanovi budu jasno označene brojevima (sa obe strane vrata) i da postoji prostorni plan ustanove sa oznakama. Ovo je vrlo važno u situacijama kao što su, na primer, požar, talačka kriza, teroristički napad, jer olakšava komunikaciju i lociranje onih koji su ugroženi, ali i snalaženje spasilačkih ekipa i policije. Bilo bi dobro obezbediti mogućnost zaključavanja prostorija u ustanovi. Kada su deca/učenici u prostoriji, ključ treba da je sa unutrašnje strane, kako bi nastavnik/vaspitač mogao da zaključa ukoliko bude potrebe za tim. Dodatno, preporuka je da na jednom određenom mestu u ustanovi budu svi duplikati ključeva”, piše u Priručniku.
Kako se dalje navodi, treba da postoji plan evakuacije, postavljen na vidnim mestima, u kome će, pored putanje kretanja, biti tačno određena bezbedna mesta u ustanovi ili van nje, kao i mesto ponovnog okupljanja.
„Obavezno jednom godišnje, a po potrebi i češće, sprovesti vežbe evakuacije iz ustanove (kao da je npr. požar) ili zaključavanja prostorija (ako je potrebno zaštititi se od spoljne pretnje). Potrebno je proveriti da li svi znaju instrukcije za evakuaciju (ne nose se torbe, knjige, svi idu u koloni po dvoje sa svojim nastavnikom...). Takođe, važno je i da svi budu informisani gde se nalaze i kako se koriste aparati za gašenje požara i pakovanja prve pomoći”, određuje Pravilnik, uz dodatak da pri planiranju i kasnijoj realizaciji svih aspekata reagovanja, uključujući i pružanje psihosocijalne podrške, posebnu pažnju treba posvetiti učenicima koji imaju određene specifičnosti (oštećenje čula, teškoće u kretanju, invaliditet, teškoće iz spektra autizma, hronične bolesti...).
Zaposlenima je strogo zabranjeno da otkrivaju informacije o pošaljiocu i sadržini mejla bez saglasnosti MUP-a i Ministarstva prosvete, budući da se tako može ozbiljno ugroziti istraga.
„Posebno je važno ne davati sopstvene ocene, razmišljanja o tome ko bi mogao da bude počinilac, da li su dojave lažne ili dovoditi u sumnju procedure koje su uspostavljene zakonom i moraju se poštovati. Takođe, ni na koji način, u porukama koje šaljemo, ne smemo dizati paniku i unositi dodatnu nervozu. Svima je u ovim situacijama najvažnije da čuju da su deca/učenici i zaposleni na bezbednom, kao i da su preduzete sve mere da se ustanova pregleda, osigura njena bezbednost i uhvati počinilac”, navodi se u Pravilniku.
S. Milačić