Pozitivno roditeljstvo, celoživotna nagrada

Ključna poruka ove akcije bila je da je porodica odgovorna da za dete kreira prilike da uči i istražuje u sigurnom okruženju, uz kvalitetan odgovor na njegove potrebe, brigu o zdravlju i ishrani. Istovremeno poruka je i da je društvo odgovorno da za svaku porodicu obezbedi dostupnu podršku koja joj je potrebna da bi tako brinula o svom detetu. Ovo je nastavak kampanje Unicefa „Svaki trenutak je važan - prvih 1.000 dana za ceo život“.

Novi Sad je, kao lokalna zajednica, prepoznat kao jedan od ključnih u ovoj kampanji, a članice Novosadske mreže za decu istaknute su kao organizacije koje mogu da ponude različite aktivnosti i obezbede vidljivost ključnih poruka kampanje.

Tokom juna je tako više od 20 organizacija s teritorije Novog Sada učestvovalo u ovoj kampanji. Realizovana su različita događanja, namenjena pre svega porodicama, kao i stručnjacima, zajednici, donosiocima odluka. Među organizacijama koje su učestvovale jesu i Dom zdravlja Novi Sad, Sigurna ženska kuća Centra za socijalni rad Novi Sad, Predškolska ustanova Radosno detinjstvo, Kancelarija pokrajinskog ombudsmana, Centar za porodični smeštaj i usvojenje, Kancelarija zaštnika građana grada Novog Sada, i niz organizacija civilnog sektora - Centar za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima Harmonija, Play centar, Bebac startap centar, Inkluzivni servis Cvrčak, Centar za proizvodnju znanja i veština, privatni vrtići i druge organizacije iz zajednice. Doprinos kampanji dali su i Udruženje porodica prevremeno rođene dece- Optimistik, Plesni klub FIesta, Dog house centar za pse, kao i predstavnici Školske uprave Novi Sad i Filozofskog fakulteta.

Po rečima dr Ivane Mihić, ispred Novosadske mreže za decu, radilo se na jačanju kapaciteta profesionalaca za kvalitetniju podršku porodicama.

Tokom juna realizovan je značajan niz obuka za patronažnu službu i zdravstvene medijatorke, pedijatre, vaspitače i druge zaposlene u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, kao i za stručnjake iz sistema socijalne zaštite. Sve obuke su bile vezane za aktivnosti koje su se u ovim ustanovama realizovale kao nova oblast rada s porodicama dece najmlađeg uzrasta, kaže dr Ivana Mihić.

Posebna pažnja, dodaje, usmerena je na neke od porodica čije potrebe ostaju „nevidljive“ – u smislu da u sistemu nema dovoljno jasnog odgovora na njih.

To su na primer, porodice prevremeno rođene dece, ili usvojiteljske porodice. Osim toga, u fokusu je i učešće romskih porodica kao nosilaca romske kulture u sistemu ranog obrazovanja. Veoma je važno da zajednica poznaje potrebe svojih porodica, te da, pošto ih kontinuirano prati, ponudi odgovore na njih, mobilišući snage različitih ustanova i organizacija koje funkcionišu na njenoj teritoriji, ističe dr Mihić.

Među sprovedenim programima je i „Gde žive igračke?“ koji su u Velikom ritu realizovale patronažne sestre i zdravstvene medijatorke, s porukom da je igra najprirodniji jezik deteta i način na koji najbolje uči i upoznaje svest oko sebe. Ukazivano je na to da je neophodno obezbediti iskustva učenja kroz igru za dete u svakoj porodici. „Igraonicu za tate“ realizovala je PU Radosno detinjstvo. Ova aktivnost ostvarena je u kontekstu Međunarodnog dana očeva, a prenosila je poruke o nezamenljivoj ulozi koju otac ima u razvoju dece, te značaju uključivanja oca u brigu o detetu za kvalitet života cele porodice.

Počelo se s opremanjem kutaka za igru u Sigurnoj ženskoj kući, gde je održan i stručni sastanak na temu značaja igre s roditeljem u prevenciji efekata toksičnog stresa usled kriznih situacija u ranom detinjstvu.

Aktivnosti su podrazumevale i nekoliko otvorenih savetovališta i razgovora i to za usvojiteljske porodice, za porodice koje očekuju bebu, za porodice dece sa smetnjama u razvoju, kao i za porodice „izbirljivaca“- dece koja odbijaju različite vrste hrane i kod koje je izazov odgovorno hranjenje nakon dojenja. Organizovan je i niz predavanja za roditelje, buduće roditelje, ali i niz radionica za tate na temu građenja koroditeljskih odnosa od začeća. Održane su i radionice za roditelje i decu uzrasta do tri godine na temu igre kao načina stimulacije ranog razvoja. Poseban segment bio je posvećen zajedničkom slobodnom vremenu porodice.

Cilj nam je da aktivnosti o kojima smo govorili tokom proteklog meseca nastave da žive u zajednici. Verujemo da će donosioci odluka u gradu Novom Sadu prepoznati njihov značaj za dobrobit porodica koje u našem gradu žive i dece koja u tim porodicama odrastaju, zaključuje dr Ivana Mihić.

V. Crnjanski