Povišica penzionerima možda može biti i veća naredne godine
Početkom narednog meseca više od 1,7 miliona penzionera u Srbiji dobiće jednokratnu pomoć od 3.000 dinara.
Prošle godine u novembru dobili su jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, ali tog meseca lane nije bilo povećanja penzija, kao što je ovog. Naime, u novembru su – za oktobarska primanja – penzije povećane između 8,2 i 13 odsto, a isto povećanje važi i od naredne godine.
U buyet Srbije za narednu godinu uračunate su dotacije od 35 milijardi dinara za redovnu isplatu većih penzija. Ostatak novca obezbeđuje Fond PIO, a pomenutih 35 milijardi dinara je iznos koji država dotira da bi uvećane penzije bile redovno isplaćivane. Trenutno je za narednu godinu planiran toliki iznos, a ukoliko ekonomski rezultati budu dobri, penzioneri mogu i u 2019. računati, kako na povećanje, tako i na jednokratnu pomoć. Pominje se da će naredne godine penzioneri dobiti čak dve jednokratne pomoći od po 7.000 dinara, ali zvanične potvrde o tome nema iz jednostavnog razloga što je rano o tome govoriti pošto se ne može unapred znati kakva će finansijska godina biti 2019.
Ministar finansija Siniša Mali uveren je u to da će se dobri ekonomski rezultati nastaviti i naredne godine i da će biti prostora da se penzije povećaju. Tim pre, što je izmenjeni Zakon o PIO ukinuo dosadašnju formulu obračuna penzija koja je predviđala da se one usklađuju 1. aprila i 1. oktobra s troškovima života. Po novim pravilima, Vlada Srbije je ta koja procenjuje da li su se stvorili uslovi za povećanje penzija, i kada, za koliko i kome bi one mogle biti povećane.
Dakle, penzije će sigurno dogodine biti veće od osam do 13 procenata, odnosno nastaviće se povećanje koje je već primenjivano u novembru i decembru. Penzioneri se nadaju da će, i pored toga dobiti koji procenat veće čekove, dok ekonomisti tvrde da sve zavisi od privredne aktivnosti u Srbiji i da je teško unapred predvideti šta će se tačno događati. Tako ekonomista Ivan Nikolić očekuje da će se Vlada i naredne godine ponašati umereno konzervativno i štedljivo kao i prethodnih godina.
– Tako da, ako privredna aktivnost bude dozvolila, svakako će vrlo rado još jednom korigovati plate i penzije naviše – smatra Nikolić.
Fiskalni savet Srbije je nedavno ocenio da nema prostora da se, nakon ovogodišnjeg povećanja koje će se primenjivati i tokom cele 2019, penzije i dogodine povećavaju. Ono u čemu se FŠ slaže s državnom ekonomijom je da je odluka da se ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija, koji je doneo umanjenje penzija onima čije su prinadležnosti oktobra 2014. bile veće od 25.000 mesečno, dobra. Ekonomista Milojko Arsić misli da ne bi trebalo već sada praviti računicu o povećanju plata i penzija naredne godine, nego da bi valjalo razmišljati dugoročnije.
– Ne da povećavamo dodatno plate i penzije, koje ionako rastu brže nego u privatnom sektoru, brže od BDP-a, već bi trebalo razmisliti o tome da li možemo uraditi nešto da stvorimo uslove da privreda raste brže i u naredni godinama, a samim tim da se nastavi održiv rast plata i penzija i u 2019, 2020. i 2021. i narednim godinama – ocenio je Arsić.
Penzioneri pak od države očekuju da vodi računa o njima, a pre svega da se što pre ustanovi formula po kojoj će se penzije svake godine usklađivati. Oni traže da im penzije ne zavise ni od čije procene i odluke, već da sami unapred mogu izračunati šta ih čeka dogodine, a ukoliko novca kojim slučajem u državnoj kasi bude više, veruju da ih država neće zaboraviti i da će dodatno povećati primanja najstarijih.
Ljubinka Malešević