Pošumljavanje najefikasnija mera protiv klimatskih promena
HELSINKI: Pošumljavanje je najefikasnija i najjeftinija mera u borbi protiv klimatskih promena, poručio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na neformalnom sastanku ministara zaštite životne sredine EU i država kandidata u Helsinkiju, posvećenom klimatskim promenama.
Trivan je naveo da klimatske promene dezavuišu dosadašnje napore u borbi protiv te planetarne pretnje i dodao da je nevremen koje se dogodilo u Grčkoj pravi dokaz da je to problem na koji sve zemlje moraju ozbiljno da odgovorimo i zajedničkim akcijama doprinesu ostvarivanju dogovorenih ciljeva.
On je naglasio da Srbija na nacionalnom nivou, ali i u okviru međunarodne saradnje, primenjuje pošumljavanje kao najbolji način borbe protiv klimatskih promena, saopštilo je ministarstvo.
Efekti klimatskih promena odražavaju se u svim socijalnoekonomskim segmentima i na svim meridijanima, zbog čega se moraju bez odlaganja pojačavati napori u okviru koordinisane zajedničke međunarodne akcije, zaključio je Trivan.
On je naglasio i da je Srbija pripremila nacrt zakona o klimatskim promenama i Strategiju borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom, koji će uskoro biti usvojeni, i sve sektorske politike podvesti u okvire šire klimatske akcije.
Na marginama sastanka, Trivan imao je susrete sa evropskim komesarom za životnu sredinu Karminom Veleom, evropskim komesarom za klimatske akcije i energetiku Miguelom Ariasem Kanjeteom, i drugim evropskim i regionalnim zvaničnicima.
U razgovoru sa ministarkom životne sredine i klimatskih promena Republike Finske, Kristom Mikonen, razmenjena su mišljenja i stavovi o aktuelnim pitanjima zaštite životne sredine i izražena obostrana spremnost za dogovore o budućoj saradnji Srbije i Republike Finske u oblasti zaštite životne sredine.
Ministri zaštite životne sredine/klime zemalja EU i država kandidata za članstvo u EU na sastanku razmatrali su naredne zajedničke korake u vezi najznačajnijih pitanja u oblasti zaštite životne sredine, a u kontekstu posledica klimatskih promena, globalnog okvira za zaštitu biološke raznovrsnosti, kao i o mogućnostima razvoja cirkularne ekonomije, kao efikasnom sredstvu za postizanje ciljeva održivog razvoja.
