POSAO LIČNOG PRATIOCA Ljubav i strpljenje u društvu s predrasudama

S obzirom na to da ne postoji formiran koordinacioni centar koji bi ih uparivao, u ovu misiju kreću sami, pronalazeći pogodne osobe najčešće preko društvenih mreža ili po preporuci. Zahteve za ovaj vid usluge predaju svake godine Gradskoj kući, nakon čega čekaju termin izlaska pred Interresornu komisiju koja odobrava pratioca.

Iščekujući ujedno odgovor Komisije i poziv roditelja koji su je angažovali prethodnih godina, o poslu ličnog pratioca govorila je za „Dnevnik” Lidija Meljnikov, i sama majka mališana kojem je potrebna asistencija zbog cerebralne paralize.

– Roditelj sam traži takvu osobu i procenjuje njene sposobnosti, ne znajući zaista ko se javlja na oglas – kaže ona. – Iako je uslov završena

četvorogodišnja srednja škola, većina ličnih pratilaca fakultetski je obrazovana. Međutim, diploma bilo kog fakulteta nije garancija da je osoba kompetentna, jer sveobuhvatna praksa za ovo zanimanje ne postoji ni na jednom univerzitetu. S druge strane, lako je naći pratioca za dete koje  verbalno komunicira, ali ako je dijagnoza u spektru autizma, koji podrazumeva velik raspon poremećaja, situacija se komplikuje.

Prema rečima sagovornice, na petodnevnoj obuci koju je dobila u Centru za razvoj potencijala dece i mladih „Plej”, a koju je finansirao Grad, najviše se pričalo o razlici između obaveza ličnog pratioca i pedagoškog asistenta, ali i o slučajevima kada su prekoračene dužnosti angažovanih osoba.

Grad Novi Sad je ovu vrstu podrške deci sa smetnjama u razvoju uveo 2011, dok je samo protekle školske godine obezbedio novac za oko 300 ličnih pratilaca, koji su uplate dobijali preko Centra za socijalni rad, međutim, prema nezvaničnim informacijama, namera je da se njihov broj desetkuje. Kako kažu, u planu je donošenje pravilnika koji bi definisao status ličnih pratilaca, kakav već imaju, recimo, nama najbliži Temerin, ali i Sombor, Bačka Palanka, Beograd i drugi gradovi.

– Mada moje iskustvo nije takvo, znam da pojedini roditelji koji doplaćuju uslugu smatraju kako imaju pravo da traže od ličnog pratioca da dođe ranije i pričuva dete, ode u nabavku ili obavi kućne poslove. Pošto dečaku sa hiperaktivnim poremećajem pažnje (ADHD) o kom se brinem ne treba pomoć pri hranjenju i oblačenju, onda to i ne radim, ali sam zato dužna da ga dovedem u školu, gde ću paziti da mu se nešto ne desi, da ga otpratim do toaleta, smirim kad je uznemiren, i vratim kući. Nemam obavezu da budem s njim u učionici i pomažem mu pri rešavanju zadataka i učenju, mada to činim uz odobrenje pojedinih nastavnika, jer se primećuje napredak. Teško je održati distancu kad se emotivno vežete i za dete i za njegove roditelje. Pošto dečak od jeseni kreće u osmi razred, već se brinem kako će proći na maloj maturi – kaže, dodajući da smatra nepoštenim očekivati od njega da polaže po istom programu kao ostali vršnjaci, i pored toga što je prošao kroz školovanje gotovo neprimećen, što zbog brojnosti đaka u razredu, što zbog neobučenosti nastavnog kadra za zadovoljavanje specifičnih potreba ovakve dece.

Uz opasku da je svako dete priča za sebe, Meljnikova ističe da doslednost mora postojati, uz, naravno, mnogo ljubavi, pažnje i strpljenja, posebno što u školskom okruženju i dalje ima mnogo predrasuda. Ovaj zahtevan i odgovoran posao trenutno se graniči sa čistim entuzijazmom,  budući da su lični pratioci formalno nezaposleni, što znači da im ne sleduju zdravstvena zaštita niti uplaćeni doprinosi, nemajući uvek ni prostoriju u okviru škole gde bi sačekali kraj časa, nego čameći u hodniku ili na stepeništu.

– Iako izlaze iz okvira osmočasovnog radnog vremena, vannastavne aktivnosti, u koje se ubrajaju ekskurzije, treninzi, produženi boravak ili terapije u ŠOSO „Milan Petrović”, nisu dodatno plaćene. I ne samo to: nikad ne znamo kolika nam je satnica, niti kad će leći plata. Dešava se da kasni i po 15 dana, dok se satnica kreće između 160 i 190 dinara, što je za nas velika razlika, budući da su primanja vrlo skromna. U prva tri meseca protekle školske godine, uplaćena nam je, recimo, ista suma, oko 27.000 dinara, iako se nije poklapao broj radnih dana – zaključila je, dodajući kako je valjalo preživeti celo leto sa blizu 18.000 dinara, primljenih za jun koji je zbog raspusta nešto „kraći”, jer angažovanje tokom njega nemaju.

S. Milačić