Pobednice na Arhitektonskom takmičenju u Londonu: Era digitalnog

- Mi smo, recimo, koristile Rinocerus program. Pisale smo, kao programeri, algoritme uz pomoć kojih smo mogle da modifkujemo geometriju nekog objekta, s ciljem da ga do kraja dizajniramo - ističe studentkinja četvrte godine na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i

U konkurenciji od više od 30 izabranih radova iz 12 zemalja celog sveta, ovaj tim od šest studentkinja Fakulteta tehničkih nauka koji su pored Emeše činile i Radmila Đurašinović, Ksenija Martić, Jelena Vujović, Ivana Beatović i Teodora Nikolić, a pod mentorstvom asistenta Marka Vučića s Katedre za teorije i interpretacije prostora u arhitekturi i urbanizmu, realizovalo je najbolje rešenje iz oblasti digitalne fabrikacije primenjene na arhitekturu.

Ove godine je u okviru Festivala bilo izloženo više od 80 paviljona i instalacija. Pored Fakulteta tehničkih nauka UNS, neki od učesnika bili su sa njujorški Gradski univerzitet, Honkošški univerzitet, Kraljevski koledž umetnosti, Bolonjski univerzitet, ciriški ETH i drugih renomiranih univerziteta iz celog sveta.

Paviljon koji su napravile izazvao je veliku pažnju, kako organizatora i učesnika Festivala, tako i velikog broja njegovih posetilaca.

- Ova nagrada nas jako raduje i svima nam puno znači, jer pored ostalih nagrada u različitim kategorijama, koje su dodeljivali organizatori festivala, o ovoj je odlučivao stručni žiri profesionalnih arhitekata, koji je ocenjivao svaki paviljon. Dobile smo najviše bodova i pobedile smo – kaže Emeše.

- Učešće na Festivalu bilo je i fantastična prilika da upoznamo značajne arhitekte, da s njima razgovaramo. Ko su ti ljudi, shvatile smo tek kada smo videle njihove radove. Pored velikog truda, uzbuđenja i treme, učešće na festivalu omogućilo nam je stvaranje važnih kontakata s iskusnim kolegama – kaže Emeše. – Paviljon smo gradile četiri dana, počele smo u ponedeljak, a u petak je sve trebalo da bude gotvo za izložbu koja je trajala tri dana.

Kako nam naša sagovrnica kaže, pre godinu dana s asistentom Markom Vučićem, koji je bio i mentor projekta, radila je istraživanje koje se baziralo na ideji da se napravi vrlo tanka i laka ljuska.

- Karakteristično za naš paviljon je da ima rebra, poput školjke, koja ojačavaju celu konstrukciju i omogućavaju smanjenje debljine površine ljuske – objašnjava Emeše. - U tome smo bili jako uspešni i ja o našem postignuću izlagala sam na raznim konferencijama. Pomislile smo i da bi bilo dobro da se s našim projektom oprobamo i na ovom takmičenju u Londonu. Inače, to što smo osmislile moglo bi da se koristi i kada su u pitanju metalne konstrukcije, moglo bi da se koristi u konstrukciji i izradi krovova. U celoj stvari jako je dobro da se može koristiti tanak materijal, što konstrukciju znatno pojeftinjuje.

Na takmičenju, model je napravljen u reazmeri jedan prema jedan. Bilo je propisano koliko materijala može da se utroši, zadate su okvirne dimenzije objekta koji je trebalo napraviti i, prema pravilima takmičenja, paviljoni su morali da budu od recikliranog materijala, u ovom slučaju od kartona. To je sve isečeno CNC mašinama.

Jedina ženska grupa

- Nas šest činile smo jedini ženski tim na festivalu. I na Fakultetu radimo zajedno, uglavnom projekte koji treba da se crtaju. I sada smo sarađivale bez problema i jako smo se lepo snašle. Imale smo i veliku tremu – naš mentor nije mogao da bude sa nama. S njim smo bile u kontakau preko Skajpa i Fejsbuka i nije bilo problema. Planiramo da i u Novom Sadu izgradimo sličan paviljon, ali od drugog materijala. Ako uspemo, bio bi to vrhunac i zaokruženje celog ovog projekta – kaže Emeše.

Kada su u pitanju planovi, Emeše kaže da je na prvom mestu da diplomira u roku i upiše master.

- Interesuje me digitalizacija u arhitektiri. Tu su i virtuelna realnost, različiti softveri, parametarsko modelovanje... i kako sve to može da se primeni u arhitekturi. Za to ima uslova na fakultetu kroz master program Digitalni dizajn – kaže Emeše B. Varga.

Tim koji je vodila Emeše, sem izuzetnog projekta, u London je odvela i važna pomoć i finasijska i podrška neophodna za kupovinu avionskih karata i plaćanje smeštaja. Za to su se pobrinuli FTN, Departman za arhitekturu i urbanizam, Opština Temerin, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Rotari klub Alma Mons; Novi Sad. Donacije su stigle i od Keramik studija, Arhitektonskog studija „Sintezis kvatro“ i advokata Rastka Popovića.

V. Crnjanski

Foto: Lična arhiva